- Udala sam se za svog svekra, rođenog oca mog pokojnog muža zbog njegove penzije, ali… desile su se neke neplanirane stari.

Nakon što je moj muž napustio ovaj svet pre pet godina ostala sam sama sa četiri sina, sama… nikoga nisam imala osim njih. Bilo mi je mnogo teško, plašila sam se budućnosti, odrastanja dece, obaveza.

Prošle godine mi je moj svekar ponudio da se udam za njega, s obzirom na to da je svekrva umrla godinu dana nakon mog muža. Osećala sam se odvratno kada mi je rekao da se udam za njega, ali onda mi je pokušao objasniti da je to za moje dobro, da će mi ostati njegova penzija i da ću na taj način rešiti moju budućnost. Inače svekar ima nemačku penziju i to vrlo dobru.

Mesec dana sam se lomila, razmišljala i na kraju pristala.

Sve je bilo u redu kada je naš odnos u pitanju, međutim, pre mesec dana smo prvi puta prešli granice našeg odnosa, svekar-snaja. Iako smo se venčali, nismo imali te odnose, jer naš brak je sklopljen zbog njegove penzije, odnsno tako je bilo do pre mesec dana.

Jednstavno, desilo se, niti se ja niti se on ponosimo na to, ali… živi smo ljudi i te potrebe su u tom trenutku bile jače od svega drugog.

Pet godina do tada nisam imala odnose sa muškarcem. Posle toga smo se dogovorili da s vremena na vreme to ponavljamo… Kada nam se ukaže potreba, možda zvuči odvratno, ali bolje da spavam sa njim, nego sa drugim muškarcima po selu i tako da sramotim moju decu i pokojnog muža… Pokoj mu duši. Niko ne zna osim nas dvoje, mog svekra i mene - zaključila je ona.