Na prostorima današnje Srbije živi se već desetinama vekova. Zbog toga mnoge tajne još čekaju da budu otkrivene i objašnjene. Neke od ovih misterija kriju i mnogobrojni manastiri rasuti širom naše zemlje. Ovo su samo neke od njih. Tako u manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila, dok se u Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta.

Manastir Svete Bogorodice, u narodu je poznat i kao Sukovo nalazi se ispod brega Carev kamen, nedaleko od Pirota. Tajne i legende o njegovom nastanku sežu još u doba Rimljana kada je ovo, navodno, bilo sveto mesto. Ovaj, sadašnji manastir krije i dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu.

Zvuči neverovatno, ali u Sukovu se nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende. Jedna od njih kaže da je on poticao iz plemena ljudoždera, takozvanih "psoglavih". U jednom ratnom pohodu, rimska vojska je naišla na ove neobične ljude, uhvatila jednog mladića i poslala ga u Rim. Tamo se mladić upoznao sa hrišćanstvom i pri krštenju dobio novo ime Hristofor. Svojim životom i mučeničkom smrću zaslužio je status sveca. Činjenica da je jednom u svom životu bio ljudožder verovatno je zaslužna za to što je u Sukovu prokazan sa životinjskom glavom.

U istom manastiru krije se još jedna misterija, jer je Sukovo dom Bogorodice sa krilima. Pravila o tome ko u hrišćanskoj ikonografiji može da se prikaže sa krilima su veoma striktna, to su samo arhanđeli i Sveti Jovan Krstitelj kao onaj koji je najavio dolazak Isusa Hrista. Zbog toga je veoma čudno što u ovom manastiru postoji freska na kojoj krila ima i Bogorodica.

Iznad freske, međutim, postoji bledi natpis koji ovu misteriju možda malo rasvetljava. Piše: “Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri”.

Vanzemaljci posetili Visoke Dečane?

Visoki Dečani na jugu Srbije su zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. a freske oko 1350. godine. Manastir se nalazi na spisku UNESKO-ve Svetske baštine zajedno sa još tri manastira SPC pod imenom "Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji".

U obrazloženju koje je UNESKO dao 2004. godine navodi se da su freske manastira Visoki Dečani jedno od najvrednijih primera "renesanse Paleologa" u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku. Međutim, upravo jedna od ovih fresaka decenijama je predmet debata i sporenja između onih koji misle da su je upravo ona konačni dokaz da su vanzemaljci već posetili ove prostore i onih koji tvrde da je reč o umetničkoj slobodi.

Naime, tu se nalazi čuvena freska Isusovog raspeća sa dva "neidentikikovana objekta" u levom i desnom uglu. Reč je o dva neobična predmeta u obliku suza sa zracima u kojima se nalaze osobe. Zraci stvaraju utisak kretanja, pa oni koji veruju u NLO tvrde da je reč o vanzemaljskim letelicama.

Sa druge strane, istoričari umetnosti ukazuju na to da misterije nema i da su u pitanju personifikacije sunca i meseca. Misterija je, po njihovim tvrdnjama, potekla od beogradskog časopisa "Svet" iz 1964. koji je prvi objavio fotografije "neidentifikovanih letećih objekata". Ovo je nekako dospelo do švajcarskog kvazinaučnika i publiciste Eriha fon Denikena koji je priču proširio širom sveta.