Pravoslavni vernici koji obeležavaju Uskrs po julijanskom kalendaru, danas obeležavaju Veliki petak.

To je dan kada je Isus Hristos razapet na brdu Golgoti u Jerusalimu, i time se iskupio za grehe celokupnog ljudskog roda.

Srpski narod je veoma bogat narodnim verovanjima i običajima i svaki kraj je u tome po nečemu jedinstven. Za sve pravoslavne vernike važi strogi post na vodi.

Ovaj dan se u hrišćanskoj, pa tako i srpskoj tradiciji smatra najtužnijim praznikom u godini, koji treba provesti u miru i tišini. Crkvena zvona se ne oglašavaju, a prema verovanju, danas ne treba pevati i veseliti se.

Na Veliki petak se u crkvama iznosi plaštanica koja se postavlja na posebnu trpezu ispred oltara, koja simbolizuje Hristov grob. Prilikom iznošenja plaštanice, sveštenik uz zvuke klepetala i verujući narod obilazi tri puta oko crkve, simbolišući Hristovu sahranu.

Tradicionalno, farbaju se jaja.

Prilikom iznošenja plaštanice, u nekim krajevima postoji običaj klanjanja. Takođe, ponegde se veruje da se treba podvući pod plaštanicu i pomoliti se Bogu za određenu želju, koja će se sigurno ispuniti.

Kako se ne bi “povredile Isusove rane” na današnji dan se u ruke ne smeju uzimatin oštri predmeti, poput noževa, igala ili eksera.

U pojedinim delovima Srbije, deci se ne dozvoljava izlazak iz dvorišta, jer se veruje da veštice na Veliki petak bacaju svoje čini.

Prema nekim narodnim verovanjima, danas treba oprati kosu, kako vas glava ne bi bolela cele godine.

Autor: