Božić Bata je izvorno hrišćanski svetac Sveti Nikola Mirlikijski, za koga se vezivao običaj da se uoči Nikoljdana 19. decembra ili za Božić, siromašnoj deci ostavljaju novčići i slatkiši u čizmama ili čarapama koje deca, tom prilikom ostavljaju pored prozora ili pored ognjišta.
Srbi su nacija sa tradicijom i identitetom i od davnina su gajili kult Božića Bate. Božić Bata je, slično Deda Mrazu i Senta Klaus-u (Santa Claus), lik koji deci donosi poklone uoči Božića, dobrodušan je i dobronameran i deca ga obožavaju… Po svom izgledu, on se u manjoj ili većoj meri razlikuje od Deda Mraza i „globalnog“ Senta Klaus-a. Nošnja mu je u etno stilu: šubara, gunj, čakšire, vunene čarape, opanci…
Po završetku II Svetskog rata i formiranjem Titove Jugoslavije „zamenjen“ je figurom Deda Mraza. Nikada nije, kao u Sovjetskom Savezu, formalno zabranjen ali je potisnut u zaborav gde se uglavnom i danas nalazi.
U današnjoj, modernoj Srbiji nije bilo mnogo inicijativa društva i javnosti da se lik i uloga Božića Bate „rehabilituje“ odnosno da se formalno vrati i zameni Deda Mraz koji se u međuvremenu prilagodio vremenu poprimivši neke „zapadnjačke“ manire i atribute.
Deda Mraz je ustaljeni i opšteprihvaćeni naziv za dobrog starca koji uoči Nove godine deci donosi poklone. Svaka zemlja ima svog “Deda Mraza” kao što Srbi imaju Božić Batu.
''Sovjetski'' Deda Mraz je, iako sličan sa globalnom verzijom istog lika (Senta Klaus), ipak drugačiji sa „korenskim” razlikama. Tako je Sovjetski Ded Moroz proistekao iz mitske staroslovenske paganske ličnosti koja se nekad zvala „Starac Mraz” a koji je bio demon zime. Po legendi je živeo u šumama severa i odande donosio zimu, mraz i hladnoće.
Po naravi je bio opak i zao. Voleo da zaleđuje ljude. Otimao je (nevaljalu) decu i odnosio ih na ramenu u svom velikom džaku… Vremenom se „prodobrio” a legenda o njemu je transformisana u svoju suprotnost tako da je „Deduška Moroz” (od milja) postao dobrodušan i dobronameran. U svom velikom džaku i danas donosi poklone i slatkiše kojima nagrađuje decu za njihovu dobrotu…
I Grci imaju svoju verziju Deda Mraza. On se tamo zove Agios Vasilis (Άγιος Βασίλης) i zapravo nema mnogo veze sa svetim Nikolom i ostalim atributima iz zapadnjačke kulture. Pod uticajem globalizacije sve više liči na klasičnog Deda Mraza. Po legendi, sveti vasilije je dobar i ljubazan čovek koji dolazi iz Male Azije i deci donosi poklone. Takođe, on pomaže siromašnima, bolesnima i sl. Izvorno, fizički, on je sušta suprotnost Deda Mrazu; on je visok i stasit sa gustom crnom bradom i prodornim crnim očima.
Pročitajte i Sutra slavimo Svetog Mratu: Srbi obeležavaju i kult vuka, a da bi se svetac umilostivio POŠTUJU SE OVI OBIČAJI!Srpski Božić Bata nastao je negde u 19. veku i karakterističan je samo za Srbe. Na žalost, kao što je već rečeno, Srbi su prihvatili globalističku verziju Deda Mraza a Božić Bata se „izgubio“ u vremenu. Pominje se u nekim dečijim pesmicama (npr. “Božić, Božić bata, nosi kitu zlata…”).
Nigde na internetu nije moguće pronaći sliku gde bi se videlo kako je on izgledao. Postoje samo pisani tragovi koji govore da Božić bata ima tamnu šubaru i kožni gunj (ogrtač), a na ramenu jutani džak, pun raznih poklona: drvenih igračaka, suvih šljiva, oraha, pletenih prsluka, vunenih kapa i rukavica… Božić batu bi najčešće glumio domaćin, tj. najstariji u porodici. Adekvatno bi se kostimirao i dolazio spolja, kroz sneg, truptao i „batao“ (izgubljeni glagol u Srpskom jeziku od kog dolazi njegovo ime) ispred ulaza u kuću stresajući tako sneg sa nogu, dok su deca netremice zurila ka vratima iščekujući njegovu pojavu.
