Mnoge serije koje prikazuju prošlost srpksog naroda, prikazuju i one običaje kojima se ne ponosimo. Konačno se progovorilo o onome o čemu se vekovima šaputalo, a to su običaji koji su obeležili generacije i stvarali iskrivljene slike društva, a običaj koji je bio najstrašniji i najjeziviji za svaku mladu ženu je snohačenje.

Srpski narod ima dugu istoriju i tradiciju, pa kada pogledamo iza sebe znamo za mnoga pravila i običaje koji u našoj zemlji postoje još iz perioda paganskih Slovena, preko doba Nemanjića, pa sve do Turaka. Naravnoo da se kroz istoriju mnogo toga menjalo, počevši od vekovnog ropstva, preko brojnih ratova i stradanja, pa su se tako izmenila i mnoga verovanja, ali i običaji koji su se praktikovali u određenim periodima.

Mnogi običaji su iskorenjeni vremenom, što je činjenica, a za to postoje i više nego dobri razlozi. Iako se mnogo toga među srpskim narodom sporo menja i često se čini kao da jurimo za svetom koji nenormalnom brzinom napreduje, ipak ne možemo da ne primetimo da smo napravili veliki pomak kada je u pitanju kultura, prosvećenost i uvažavanje svih aspekata života, posebno u sferi poštovanja i veličanja žena. Naravno da je tradicija važna, i to bez ikakve sumnje. To se upravo pokazalo, pre svega u našim hrišćanskim ubeđenjima koja nosimo u sebi još od onih davnih vremena kada smo kao paganski Slovenski narod primili Hrišćanstvo. Međutim, pored tih divnih tradicionalnih načela i značajnih narodnih običaja, srpski narod je imao i neke koji su za svaku osudu. Među njima je i takozvano snohačenje - jedan od srpskih običaja koji se tiče intimnih odnosa, a koji se, na sreću, više ne praktikuju.

Evo šta je snohačenje

Snohačenje se odnosi na intimni odnos između svekra i snaje, a ovaj jezivi običaj potiče još iz doba Južnih Slovena. Snohačenje se upražnjavalo uglavnom zbog seksualne nezrelosti ili odsustva sina. Ovaj strašan običaj je uspostavljen 1878. godine, a kažu da je trajao sve do povlačenja Osmanskog carstva sa naših prostora, kao i da je iskorenjen tek krajem Drugog svetskog rata.

Kako se tvrdi, bio je rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju i da je nastao iz "čisto praktičnih razloga" i prenosio se s kolena na koleno.

Snohačenje se upražnjavalo kada bi se maloletni mladić oženio starijom, odraslom ženom, u tom slućaju bi otac obavljao bračnu dužnost. Često su se rađala i deca iz odnosa između svekra i snaje, a snohačenje bi upražnjavali do sinovljevog punolestva.

Snohačenje u našoj književnosti

Jedna od najpoznatijih scena srpske književnosti jeste upravo ona iz "Nečiste krvi" Bore Stankovića, kada se opisuje noć u kojoj se proslavlja venčanje Sofke i maloga Tomče. U jednoj od scena se pojavljuje gazda Marko koji je trećeg dana svadbe ljut što se gosti razilaze i krivo mu je što su otišli baš oni koji su sa svojim snahama "živeli", a on sad ne sme. Proklinje pokojnog oca i tog sina, koji mu nije sin nego brat - misli se na Tomču.

Upravo je Bora Stanković tragove ovog čudnog običaja zabeležio u svom delu, a navodno su ga praktikovale sve klase društva, bez obzira ne etničku pripadnost i veroispovest i niko ga nije smatrao grehom. Čak su ti mladi momci čije su supruge obavljale bračne dužnosti sa njihovim očevima, ovaj običaj prenosili na mlađe generacije i ponavljali ga kada bi odrasli, odnosno ostarili.