Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Evdokima, kom, ni najmanje, nisu mogli naškoditi ni iskušenja sveta, ni napadi strasti, a zbog neobičnih vrlina, svi su ga voleli i poštovali.

Rođen u Kapadokiji od blagočestivih roditelja, Vasilija i Evdokije. U vreme cara Teofila (829-842) Evdokim je bio mlad oficir u vojsci. Ali i kao vojnik on je ulagao sav trud, da živi po zapovestima jevanđelskim.

Čuvao je čistotu svoju neporočno, i izbegavao da govori sa ma kojom ženom osim majke svoje. Bio je milosrdan prema bednima, brižljiv u čitanju sveštenih knjiga, i još brižljiviji u molitvama Bogu. Izbegavao je sujetne zabave i praznoslovlje.

Usred meteža i sujete svetske beše kao krin usred trnja i kao zlato usred ognja.

Zbog njegovih neobičnih dobrodetelji car ga je postavio za vojvodu Kapadokijskog. Na tom visokom položaju Evdokim se starao da bude pravedan pred Bogom, i pravedan prema ljudima. Ali po Božjem Promislu skonča rano, u svojoj 33 godini.

Njegove mošti pokazaše se celebne. Jedan sumašedši čovek dotaknuo je njegov grob njegova i ozdravio. Tako i jedno uzeto dete ustade i bi zdravo.

Posle 18 meseci njegova majka je otvorila sanduk i našla njegovo telo kao živo, bez ikakvog znaka truljenja. U tom trenutku divan miris dizao se od tela svetitelja. Mošti su mu kasnije bile prenete u Carigrad, i sahranjene u novoj crkvi Sv. Bogorodice, koju su postrojili roditelji ovog pravednog Evdokima.

Autor: