Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja – Ivanjdan.
Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista – 7. jula – i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja.
Šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Pesvetoj Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u jerusalimski hram se javio arhanđel Gavrilo.
Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio začeće već stare i bezdetne Jelisavete, žene Zaharijeve, koji nije odmah poverovao reči anđela Gavrila. On je zato ostao nem sve do osmoga dana po rođenju deteta. Tada je pri obrezivanju i davanju imena, Zaharije na daščicu napisao: “Jovan mu je ime”.
Tada mu se vratio govor.
Poput mnogih hrišćana koji su stradali na putu Gospodnjem i Sveti Jovan je ubijen u vreme cara Iroda.
Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija (uz deo Časnog krsta i mošti svetog Petra Cetinjskog) u Cetinjskom manastiru.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Sveti Jovan Preteča i Krstitelj jedna je od najčešćih krsnih slava u našem narodu. Današnji veliki praznik slavi se i kao dan kumstava i pobratimstava. U našem narodu i danas se kumstvo izuzetno ceni poštuje i često se kaže: Bog na nebu, kum na zemlji!
U crkvenom kalendaru ovaj praznik obeležen je crvenim slovom, što znači da spada u red zapovednih praznika.
U našem narodu postoji mnogo verovanja koja su povezana sa Ivanjdanom. Većina ima u sebi magijski cilj. Ivanjdan kao i Đurđevdan, prvenstveno su praznici koji slave vračare i one ne propuštaju svoju priliku da tada, u noćima magije naprave svoje obrede i čaranja.
Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna, ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, ona koja nema ime. Smatra se da noć uoči Ivanjdana ima neobično jaku moć, naročito isceliteljsku, koja sa prvim zracima izlazećeg Sunca nestane.
Ali, ne nestane odmah sva podarena snaga, zadrži se i preko dana, uglavnom do samog podneva. Kod nas vlada mišljenje da se čarke najbolje prave uoči mladog petka.
Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.
- U prvi i poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik suđenika – još jedno od verovanja na Svetog Jovana.
Devojački praznik
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.
Verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.
Foto: Pixabay.com
Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.
Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine…
