1835 - U Pešti je izašao prvi broj "Serbskog narodnoglista", ilustrovanog književnog nedeljnika. Pokrenuo ga je kulturnii nacionalni radnik, publicista i urednik "Letopisa" Matice srpskeTeodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.

1839 - Umro je turski sultan Mahmud II, koji je tokom
vladavine od 1808. do smrti sproveo niz reformi u nastojanju da
da sputa razne separatne tendencije. Godine 1826. uništio je
Janičare. Brutalno je gušio bunt hrišćanskih ustanika, ali
nije uspeo da suzbije težnje Srba i Grka ka stvaranju samostalnih
država. Posle Tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukureštanskim
mirom je amnestirao učesnike Prvog srpskog ustanka, pod pritiskom
Rusije, i obećao je Srbiji izvesnu autonomiju, što je potom
izigrao. Posle novog Tursko-ruskog rata od 1828. do 1829. priznao
je Jedrenskim mirom autonomiju Srbiji, Vlaškoj i Moldaviji,
a Grčka je postala nezavisna.

1860 - Umro je američki pronalazač Čarls Guđer, koji
je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka, što je dorinelo
brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih
guma.

1863 - Rođen je Jovan Vujić Joca, kolekcionar umetnina,
bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda. Rodom iz Sente,
filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i
agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku
umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku
od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3.000
autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja.
Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od 18. do 20. veka.
Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se
pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što
nikada nije urađeno.

1867 - Pod pritiskom Kanađana britanska vlada je donela
"Severnoamerički zakon" na osnovu kojeg su provincije Ontario,
Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik stvorile konfederaciju Kanadu
sa statusom dominiona.

1872 - Rođen je francuski inženjer i pilot Luj Blerio,
pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.
Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali
je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a
1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom
ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazuhoplovstvo, koji
su bili medu najuspešnijim u to vreme.

1876 - Umro je ruski revolucionar Mihail Aleksandrovič
Bakunjin, najznačajniji mislilac anarhizma. Posle vojne akademije
služio je dve godine u gardi, a zatim je od 1841. do 1847. putovao
po Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, istupajući protiv carskog
samodržavlja i kmetstva u Rusiji. Carska vlada mu je naložila da
se vrati u zemlju, a kada je to odbio lišila ga je plemićke titule
i oduzela svu imovinu. U revoluciji 1848. je učestvovao u praškom
ustanku, a 1849. je rukovodio ustankom u Drezdenu. Posle propasti
ustanka uhapšen je i osuđen na smrt, ali mu je kazna zamenjena
doživotnom robijom, posle čega je izručen ruskim vlastima i
prognan u Sibir. Odatle je uspeo da pobegne i u Zapadnoj Evropi se
povezao s tajnom organizacijom ruskih revolucionarnih demokrata
"Zemlja i sloboda", a 1869. je osnovao tajnu organizaciju "Alijansa
socijalističke demokratije". Na Haškom kongresu 1872. isključen
je iz Prve internacionale. Dela: "Državnost i anarhija",
"Knutogermanska imperija i socijalna revolucija".

1884 - Umro je američki detektiv škotskog porekla Alen
Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju
"Pinkerton".

1896 - Umrla je američka književnica Herijet Elizabet
Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobođanje crnih robova.
Romanom "Čiča Tomina koliba", u kojem je crnačko ropstvo podvrgla
snažnoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.

1902 - Rođen je američki filmski režiser nemačkog
porekla Vilijam Vajler, čiji se filmovi odlikuju stilskom
perfekcijom. Dobio je Oskara za filmove "Gospođa Miniver", "Ben
Hur" i "Najlepše godine našeg života". Ostali filmovi: "Orkanski
visovi", "Male lisice", "Kako ukrasti milion dolara", "Naslednica",
"Detektivska priča", "Keri", "Praznik u Rimu", "Prijateljsko
ubeđivanje".

1908 - Stupila je na snagu odredba uključena u drugu
Međunarodnu radiotelegrafsku konvenciju o upotrebi signala SOS,
Morzeovom azbukom, u slučaju nevolja na morima. Krajem 20. v.
signal SOS je odbačen, ali tokom 20. v. njegova upotreba je
spasla hiljade života pomoraca.

1921 - Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je
Komunistička partija Kine, koja je nepune tri decenije kasnije
osvojila vlast.

1931 - Rođena je američka filmska glumica francuskog
porekla Lesli Karon, zapažena u filmskim mjuziklima pedesetih
godina 20. veka. Filmovi: "Amerikanac u Parizu", "Žiži", "Lili",
"Fani".

1934 - Rođen je Klod Beri, francuski režiser,
glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Među njegovim
najpoznatijim filmovima su adaptacije tragičnih priča iz
provansalskog života francuskog pisca Marsela Panjola - "Žan
de Floret" i "Manon". Važio je za autora koji primorava
publiku da razmišlja i postavlja pitanja.

1934 - Rođen je Sidni Polak, američki filmski
režiser, glumac i producent. Autor je filmova "Prokleti posed",
"Konje ubijaju, zar ne?", "Džeremaja Džonson", "Devojka koju
sam voleo", "Tri Kondorova dana", "Tutsi", "Prevodilac", "Moja
Afrika" za koji je 1985. dobio Oskara.

1942 - Trupe nacističke Nemačke zauzele su u Drugom
svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, najvažniju rusku
crnomorsku luku Sevastopolj na poluostrvu Krim.

1960 - U Gani je proglašena je republika, a njen prvi
predsednik je postao dotadašnji vođa vlade Kvame Nkrumah. Gana
je stekla nezavisnost 1957, do tada ona je bila britanska kolonija
pod imenima Zlatna obala i docnije Gana.

1961 - Rođena je Dajana Spenser, koja je udajom za
britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa postala princeza
od Velsa.

1961 - Umro je američki atletičar afričkog porekla
Karl Luis, jedan od najuspešnijih sportista 20. veka.

1962 - Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su
stekle nezavisnost. One su do Prvog Svetskog rata bile sastavni deo
Nemačke Istočne Afrike (Tanganjike), a posle njega belgijski posed
Ruanda-Urundi.

1966 - Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista
Jugoslavije, poznatoj kao "Brionski plenum", na osnovu montiranih
optužbi oštro je osuđena Služba bezbednosti zbog navodnog
štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva
političkog obračuna Aleksandar Ranković, blizak saradnik Josipa
Broza, prinuđen je da podnese ostavku na sve funkcije. Posledica
je bila postupna potpuna destrukcija prvo službe bezbednosti,
a potom i Jugoslavije.

1969 - Danska je postala prva zemlja u kojoj je dopuštena
prodaja i proizvodnja pornografije.

1974 - Umro je argentinski državnik Huan Domingo Peron,
predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do smrti. Posle vojnog udara
1943, u kojem je učestvovao, postao je ministar rata, 1944.
potpredsednik, a 1946. šef države. Vladao je autoritarno,
oslanjajući se na najšire slojeve. I njegova supruga Eva Peron
bila je izuzetno popularna. Odvojio je 1955. crkvu od države i
uveo sekularne škole, zbog čega ga je rimokatolička crkva
ekskomunicirala. U septembru 1955. oboren je u pobuni delova kopnene
vojske i mornarice, posle čega je emigrirao. Po povratku u zemlju,
u septembru 1973, ponovo je izabran za predsednika Argentine.

1990 - U Srbiji je, na referendumu, odlučeno da se donese
nov ustav i raspišu višestranački izbori. Na referendum je
izašlo 75,2 odsto birača od kojih je 96,8 odsto glasalo "za".

1991 - Lideri istočnoevropskih zemalja su na sastanku u
Pragu ukinuli Varšavski pakt, ustanovljen 14. maja 1955. od strane
Sovjetskog Saveza, Bugarske, Poljske, Rumunije, Čehoslovačke i
Mađarske, kao odgovor na stvaranje NATO.

1991 - U Tenji, predgrađu Osijeka, ubijen je Josip Rajhl Kir,
načelnik Policijske uprave Osijek. Iako ubistvo Rajhl Kira nikada,
pravno, nije rasvetljeno do kraja, nesumnjivo je da je bio žrtva
lokalnih hrvatskih ekstremista jer je bio osvedočeni pobornik
smirivanja tenzija u vreme kada je počinjao rat u Hrvatskoj u
sklopu razbijanja Jugoslavije. Neposredni izvršilac je osuđen ali
su njegovi nalogodavci izmakli pravdi.

1994 - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser
Arafat došao je u Palestinu, okončavši 27-godišnje izbeglištvo.

1996 - Umro je Stojan Stiv Tešić, srpsko američki
književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara. Rođen je u
Srbiji, završio je Univerzitet Indijana. Tokom boravka na Kolumbija
univerzitetu piše prve komade. Njegova dramska dela doživela su
veliki uspeh, između ostalog, nagrađen je i Oskarom za scenario
filma "Četiri druga". Ministarstvo za dijasporu vlade Srbije
ustanovilo je 2005. Nagradu Stojan Stiv Tešić, kojom se nagrađuju
pisci srpskog porekla koji pišu na drugim jezicima. Filmovi:
"Breaking Away", "Eyewitneš", "Four Friends", "The World Ačording
to Garp", "American Flyers", "Eleni". Igrani komadi: "Nourish The
Beast", "The Carpenters", "Division Street". Romani: "Summer
Crošing", "Karoo".

1997 - Umro je američki filmski glumac Robert Čarls Duran
Mičam, koji se pedesetih godina 20. veka proslavio ulogama
nonšalantnih junaka izrazite personalnosti. Filmovi: "Priča o G.
I. Džou", "Iz prošlosti", "Crveni poni", "Makao", "Anđeosko
lice", "Druga prilika", "Reka bez povratka", "Bandido", "Lovci",
"Najduži dan", "Eldorado", "Ancio", "Dobri momci i rđavi momci",
"Zbogom lepojko", "Rajanova kći", "Jakuza", "Bitka za Midvej",
"Marijini ljubavnici", "Ambasador".

2000 - Danska kraljica Margareta II i švedski kralj Gustav
XVI pustili su u saobraćaj 16 kilometara dug "Oresundski most"
između Malmea i Kopenhagena, tada najduži drumsko-železnički
most u svetu. Most građen četiri godine, koji je koštao tri
milijarde dolara, omogućio je da Švedska bude drumskom vezom
povezana sa kontinentalnom Evropom.

2002 - Formalno je započeo rad Međunarodnog krivičnog
suda u Hagu, koji bi trebalo da ima nadležnost u čitavom svetu u
slučajevima dela genocida, ratnih zločina i zločina protiv
čovečnosti, počinjenih od dana uspostavljanja tog suda.

2002 - Prilikom američkog bombardovanja avganistanskih
položaja kod sela Kakarak u provinciji Uruzgan, severoistočno od
Kandahara, poginulo je 48 civila, najviše žena i dece, kada je
bomba pogodila kuću u kojoj je proslavljano venčanje.

2004 - Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein prvi put se
pojavio pred sudijom koji mu je pročitao optužnicu za zločine
protiv iračkog naroda. Bilo je to prvo pojavljivanje Sadama Huseina
u javnosti posle sedam meseci u zatvoru.

2004 - Umro je američki glumac Marlon Brando, koji je
karijeru započeo u pozorištima na Brodveju, ali su mu svetsku
slavu donele filmske uloge "mladih gnevnih ljudi" pedesetih godina
20. v. Nagrađen je Oskarom za glavnu ulogu u filmu "Na dokovima
Njujorka", ali je 1973. odbio da primi Oskara za glavnu ulogu u
filmu "Kum", protestujući protiv politike vlade SAD prema
Indijancima. Umesto da ode na ceremoniju dodele nagrade, poslao je
jednu indijansku glumicu da opiše patnje američkih Indijanaca.
Ostali filmovi: "Tramvaj zvani želja", "Viva Zapata!", "Julije
Cezar", "Mladi lavovi", "Jednoooki Džek", "Pobuna na brodu Baunti",
"Grofica iz Hongkonga", "Odsjaj u zlatnom oku", "Poslednji tango u
Parizu", "Apokalipsa sada".

2006 - Preminuo je Rijutaro Hašimoto, bivši predsednik
vlade Japana, od januara 1996. do jula 1998. godine. Rukovodio
je najvećom frakcijom u Liberalno-demokratskoj partiji do jula
2004. godine. Tokom njegovog mandata otvorena je nova era u
odnosima s Kinom, nakon gotovo veka zategnutosti.

2006 - U eksploziji automobila bombe u šiitskom delu
Bagdada poginulo je 66 osobai, a oko 100 je ranjeno. Sunitski
pobunjenici su naveli da je postavljanje bombe na pijaci u šiitskom
delu Bagdada "normalan odgovor na ono što šiitska milicija radi
sunitima".

2007 - Umro je srpski književnik Milan Mika Oklopdžić.
Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je
izvesno vreme i predavao. Svoje američko iskustvo - u SAD je
magistrirao zajedno sa Semom Šepardom - pretočio je u prvi roman
"CA bluz". Objavljen 1981. ovaj roman postao je hit, doživeo je
brojna izdanja i prodat je u tiražu većem od 100.000. Oklopdžić
je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV
drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.

2008 - Moldavija je ponudila otcepljenom Pridnjestrovlju
status republike sa sopstvenim ustavom i pravom istupanja iz
Moldavije u slučaju da se međunarodni status Moldavije
promeni. Vlada u Kišinjevu ponudila je Pridnjestrovlju i petinu
mesta u zajedničkoj skupštini, ali bez prava veta, na čemu
insistira vlast u Tiraspolju. Pridnjestrovlje nastanjuje približno
po trećina Rusa, Ukrajinaca i Moldavaca.

2008 - Umro je Dejan Medaković, srpski istoričar
umetnosti, istoriograf, književnik, predsednik Srpske akademije
nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Rođen je u Zagrebu, tada
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz
velikana srpske kulture. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima.
Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada
Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za
zaštitu spomenika kulture, potom u Istorijskom institutu SAN
(1952-1954). Doktorirao je tezom "Grafika srpskih štampanih knjiga
XV-XVII veka" 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu
do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraživanjima
iz oblasti istorije umetnosti. Uređivao je "Zbornik za likovne
umetnosti Matice srpske". Bavio se sirokim rasponom tema, od
srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše -
srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim
slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine književnih dela i
više zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz
kulturnih i naučnih projekata, poput "Vukove zadužbine". Od
1995. redovni je član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu,
a redovni član Lajbnicovog društva (Berlin) i počasni član
Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za životno
delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade.
Bio je počasni građanin Sremskih Karlovaca. Dela: "Beograd na
starim gravirama", "Srpski slikari 18. veka", "Putevi srpskog
baroka", "Svedočenja", "Istraživači srpskih starina", "Barok kod
Srba", "Savina", "Sent Andreja", "Letopis Srba u Trstu", "Srbi u
Beču", koautor "Istorije srpskog naroda" 1-10 SKZ, "Hilandar",
sećanja: "Efemeris" 1-5.

2009 - U Beogradu su započele Letnje Univerzitetske igre,
25. po redu, na kojima se okupilo oko 8.500 studenata-sportista iz
145 zemalja sveta.

2009 - Umro je Karl Malden, američki glumac srpskog
porekla, dobitnik Oskara. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima
"Tramvaj zvani želja" (Oskar 1951.), "Na dokovima Njujorka" kao
i tv seriji "Ulice San Franciska". Rođen je u Indijani kao Mladen
Sekulović, od oca Srbina i majke Čehinje, a ime je promenio u
22. godini iz profesionalnih razloga. Proslavio se filmovima
Elije Kazana, s kojim je sarađivao i u pozorištu. Njegovo
karakteristično lice omogućilo mu je da igra veoma različite
uloge, od sveštenika do gangsterskog šefa, od rogonje do
generala.

2013 - Rezidualni mehanizam, naslednik Međunarodnog
krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, počeo je da funkcioniše
u Hagu.

2017 - U Sorisu u centralnom delu države Mato Groso, Brazil,
uhapšen je Luiš Karlos da Roča, poznat pod nadimkom "Bela glava",
predstavljen kao najveći južnoamerički "kralj kokaina". Njegova
mreža obuhvatala je proizvodnju kokaina u Boliviji, Kolumbiji i
Peruu, a narkotici su prodavani po Južnoj Americi, SAD, Evropi.
Da Roča, čije se lično bogatstvo procenjuje na oko 100 miliona
dolara, uspešno se skrivao tri decenije pošto je promenio lični
opis i identitet.

2020 - Skupština Crne Gore usvojila je zakon o istopolnom
partnerstvu, čime su omogućene i normirane zajednice osoba istog pola, ali bez mogućnosti usvajanja dece.

Autor: