1844 - Rođen je srpski matematičar i pronalazač LjubomirKlerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, članSrpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo jeviše naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskommehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetskiudžbenik "Teoriska mehanika".

1858 - Rođen je američki vojni inženjer Džordž
Vašington Getals, koji je dovršio izgrađu Panamskog kanala, prvi
guverner zone Kanala.

1869 - Skupština Srbije usvojila je Ustav koji su posle
smrti kneza Mihaila Obrenovića 1868. sačinili Milivoje Blaznavac,
Jovan Ristić i Jovan Gavrilović, namesnici kralja Milana
Obrenovića (tada kneza). Bio je to prvi demokratski ustav u Srbiji,
s nizom ograničenja, što je bilo uobičajeno u tadašnjoj
ustavnoj praksi Evrope. Brojne evropske zemlje u to vreme nisu ni
imale ustav, a većina onih koje su ga posedovale je imala bitno
konzervativnije ustrojstvo od Srbije.

1877 - Rođen je srpski pisac Petar Kočić, jedan od
najistaknutijih srpskih realista, nacionalni borac protiv
austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija
slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio
bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banjaluci i Tuzli. U
Banjaluci je pokrenuo list "Otadžbina" koji je zabranjivan.
Počeo je pesmama, ali je ubrzo prešao na prozu. Jedrim i sažetim
pripovedanjem i svežim poetskim jezikom, snažno je prikazao
planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama
je britko kritikovao prilike u kojima su živeli bosanski seljaci
pod austrougarskom okupacijom. Dela: satire "Jazavac pred sudom",
"Sudanija", zbirke pripovedaka "S planine i ispod planine", "Jauci
sa Zmijanja".

1880 - Francuska je anektirala pacifičko ostrvo Otaheite,
sada poznato kao Tahiti, francuski protektorat od 1842. sada u
sastavu Francuske Polinezije - prekomorske teritorije Francuske.

1886 - Rođen je francuski državnik i finansijski
stručnjak Rober Šuman, tvorac "Šumanovog plana" 1950, na osnovu
kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka,
Italija i Francuska stvorile - Evropsku zajednicu za ugalj i čelik,
preteču sadašnje Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946,
predsednik vlade od 1947. do 1948, šef diplomatije od 1948. do
1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.

1895 - Umro je engleski biolog i filozof Tomas Henri
Haksli, vatreni pobornik teorije Čarlsa Darvina. Snažno se
protivio tradicionalnoj teologiji i skovao je termin "agnosticizam"
(nije spoznao) da bi opisao sopstvenu poziciju. Od 1883. do 1885.
bio je predsednik Kraljevskog društva (Akademija nauka).
Evolucionistička shvatanja je izložio u delu "Mesto čoveka u
prirodi". Ostala dela: "Evolucija i etika", "Nauka i kultura",
"Priručnik komparativne anatomije kičmenjaka".

1900 - Rođen je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent
Egziperi, autor "Malog princa", jednog od najlepših dečjih romana
u svetskoj književnosti. Literata koji je odisao aristokratskim
duhom u delima je veličao moralnu snagu lične žrtve i herojstva.
Dela: "Pošta za Jug", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot", "Mali princ".

1914 - Rođen je češki dirigent i kompozitor Rafael
Jeronim Kubelik, koji je već u 20. godini počeo da diriguje
Češkom filharmonijom. Otišao je u izbeglištvo 1948. a u
otadžbinu se vratio 1990. da bi dirigovao na Praškom prolećnom
muzičkom festivalu. U međuvremenu je priređivao velike koncertne
turneje u Velikoj Britaniji i SAD, gde se preselio 1950, postavši
dirigent simfonijskog orkestra u Čikagu, a 1955. direktor
londonskog "Kovent Gardena". Dela: dve simfonije, koncert za violinu
i orkestar, koncert za violončelo i orkestar, končertino za flautu
i kamerni orkestar, fantazija za violinu i orkestar, gudački kvartet,
sonata za violinu i klavir, opera "Veronika", kantata "Pro memoria
patris", solo pesme.

1921 - U Beogradu je izvršen atentat na regenta Aleksandra
Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine u kojoj je ozakonio
Vidovdanski ustav. Sa skela nedovršene zgrade na uglu Miloševe i
Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Stejić, bacio je bombu na
regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i
eksplodirala ne pogodivši cilj. Iza terorističkog akta stajali su
komunisti. Stejić je potom osuđen na smrt, ali ga je regent
pomilovao i presuda je preinačena na 20 godina robije.

1922 - Rođen je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske
akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj
polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim
velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama "Kora",
"Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so",
"Živo meso", "Kuća nasred druma", "Rez", antologija narodnih
umotvorina "Od zlata jabuka", antologija poetskog humora
"Urnebesnik".

1939 - U prvom komercijalnom letu preko Atlantika avion
"Diksi kliper" doleteo je iz SAD u Lisabon.

1941 - Umro je poljski državnik, pijanista i kompozitor,
Ignac Jan Paderevski, profesor Konzervatorijuma u Varšavi, koji je
od 1919. do 1921. bio Predsednik vlade i šef diplomatije a 1940.
predsednik Poljske. Dela: opera "Manra", "Poljska fantazija" za
klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme.

1943 - U aktu odmazde, posle sukoba s borcima Rasinskog i
Južnomoravskog partizanskog odreda kod Chalija, Nemačka vojska je
u podnožju brda Bagdala u Kruševcu streljala oko 600 civila. To
mesto je nazvano Slobodište i na njemu se svake godine održavaju
manifestacije "Svečanosti slobode".

1949 - Južnoafrička Republika (tada Unija) započela je
sprovođenje specifičnog političkog modela po imenu - aparthejd.
Zvanično, taj sistem je značio razdvojen život različitih rasnih
grupacija u toj zemlji, u stvarnosti on je značio teorijsku
racionalizaciju za strogi rasizam i obespravljenost, na svim
poljima, stanovnika koji nisu evropskog porekla.

1966 - Amerikanci su u Vijetnamskom ratu prvi put
istovremeno bombardovali prestonicu Severnog Vijetnama Hanoj i
glavnu luku Hajfong.

1967 - Posle pobede u šestodnevnom ratu sa arapskim
državama, Izrael je ujedinio podeljeni Jerusalim, koji je ubrzo
proglašen za prestonicu Izraela.

1974 - Marija Estela Isabelita de Peron proglašena je
predsednikom Argentine, pošto je njen suprug Huan Peron teško
oboleo.

1974 - Veliko klizište, koje se iznenada pokrenulo oko 160
kilometara istočno od Bogote u Kolumbiji, usmrtilo je više od 250
ljudi.

1980 - Vigdis Finbogadotir izabrana je za predsednika
Islanda, postavši prva žena u Evropi demokratski izabrana za šefa
države.

1981 - Hu Jaobang je na čelu Komunističke partije Kine
nasledio Huo Guofenga.

1992 - Islamski teroristi su ubili šefa vladajućeg saveta
Alžira Mohameda Budiafa dok je otvarao kulturni centar u gradu
Anaba na istoku Alžira.

1995 - U najgoroj mirnodopskoj nesreći u Južnoj Koreji, u
Seulu se srušila petospratna robna kuća, usmrtivši 502 osobe.

1995 - Umrla je američka filmska glumica Lana Tarner,
jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda pedesetih godina 20. veka.
Filmovi: "Oni neće zaboraviti", "Ljubav je snašla Endija Hardija",
"Dr Džekil i Mr Hajd", "Poštar uvek zvoni dvaput", "Kas
Timberlan", "Gradić Pejton", "Imitacija života", "Ljubav ima mnogo
lica", "Monsunske kiše".

1998 - U zatvorskoj ćeliji Međunarodnog tribunala u Hagu
tragično je nastradao bivši gradonačelnik Vukovara Slavko
Dokmanović, izvršio je samoubistvo.

2000 - Usled velike oluje, u blizini indonezanskog ostrva
Sijau u Molučkom arhipelagu, potonuo je brod sa oko 500 putnika.
Nesreću je preživelo samo desetak ljudi.

2000 - Umro je italijanski glumac Vitorio Gasman, jedan od
najboljih italijanskih filmskih i pozorišnih glumaca posle Drugog
svetskog rata. Osnovao je i putujuće pozorište i vodio školu
glume. Filmovi: "Sram", "Gorki pirinač", "Ana", "Ako dozvoljavate,
govorimo o ženama", "Brankaleonova vojska", "Miris žene", "Toliko
smo se voleli", "Život je roman".

2000 - Nastupima Urbane gerile, Đ Fakira i Dee Fejsa,
i drugih, u parku Univerziteta u Novom Sadu, kod Filozofskog fakulteta,
pokrenut je Egzit festival (EXIT Noise Summer Fest). Te godine, takozvani
nulti Egzit, trajao je približno 100 dana tokom kojih su se svakodnevno
održavali koncerti, žurke, predstave, projekcije filmova, izložbe,
tribine, performansi... Postupno, postao je jedan od najprestižnijih
festivala te vrste na planeti. Egzit je osvojio više priznanja kao
najbolji festival, poput onih 2013. i 2017. u okviru festivalskog
takmičenja European festival awards.

2001 - Ruski plivač Roman Sludnjov prvi je uspeo da 100
metara prsnim stilom ispliva za manje od minut, prešavši tu
deonicu za 59,97 sekundi.

2003 - Umrla je američka glumica Ketrin Hepbern, koja
se isticala ulogama psihološki složenih ženskih likova. Glumila
je u stotinak filmova, a rekordna četiri Oskara za najbolju žensku
ulogu dobila je za ostvarenja u filmovima "Ladolež", "Pogodi ko
dolazi na večeru", "Zima jednog lava" i "Letnjikovac na Zlatnom jezeru".
Ostali filmovi: "Afrička kraljica", "Ženice", "Letnje doba", "Marija
Stjuart", "Dugo putovanje u noć", "Iznenada prošlog leta".

2008 - Papa Benedikt XVI i vaseljenski patrijarh Vartolomej
održali su zajedničku liturgiju, u bazilici Svetog Petra u
Vatikanu. Duhovne vođe rimokatolika i pravoslavnih iskazale su
svojim molitvama, odrzanim na latinskom i grčkom, želju za
jedinstvom među hrišćanima. Naglašeno je da je stalna misija
Crkve da se ne identifikuje samo sa jednom nacijom ili kulturom,
već da bude Crkva svih ljudi i da ujedinjuje i miri čovečanstvo.
Svečanosti u Rimu i Vatikanu uprilicene su povodom 2000.
godišnjice rođenja apostola Pavla.

2011 - Umro je srpski glumac Stevan Gardinovački,
prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Gardinovački
je više od četiri decenije bio je jedan od vodećih glumaca
najstarijeg srpskog profesionalnog teatra. Glumačku karijeru
započeo je u Subotici, nastavio u Zrenjaninu, a 1969. postao je
stalni član SNP-a.

2016 - Predstavljen je novootvoreni Regionalni naučni
centar u Novom Sadu, organizaciona jedinica Instituta za filozofiju
i društvenu teoriju iz Beograda. Novoustanovljeni regionalni centar
utemeljen je s ciljem organizacije naučnog rada, naučnih skupova i
tribina u Novom Sadu i širom Vojvodine.

2017 - Međunarodni arbitražni sud u Hagu presudio je da
Sloveniji pripadaju tri četvrtine Piranskog zaliva kao i slobodan
prolaz u međunarodne vode preko hrvatskih teritorijalnih voda.
Zvanični Zagreb odmah je naglasio nezadovoljstvo presudom.

Autor: