1810 - Umro je francuski pronalazač Žozef Mišel
Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi
vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1836 - Umro je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil
koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne. Pesmu
komponovanu kao marš prema narudžbini gradonačelnika Strazbura
oduševljeno su pevali vojnici Francuske revolucije na maršu iz
Marselja u Pariz, pa je nazvana "Marseljeza".

1843 - Hongkong je proglašen britanskom kraljevskom
kolonijom, s Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom. Britanski
kolonijalni naziv bio je "Viktorija".

1856 - Umro je nemački filozof Maks Štirner, prvi
teoretičar anarhizma. Bio je mladohegelijanac, izraziti
individualista. Dela: "Jedini i njegova svojina", "Istorija
reakcije".

1858 - Mirom u Tjenćinu između Kine i Velike Britanije
završen je Britansko-kineski rat, a posle poraza Kina je bila
prinuđena da otvori svoje luke, dozvoli strancima kretanje po celoj
zemlji i legalizuje uvoz opijuma, čime je postala potpuno ekonomski
zavisna. Britanski sukob s Kinom je počeo Prvim opijumskim ratom
1840. u kojem je Kina takođe poražena, pa je mirom u Nankingu
pristala da Britaniji plati veliku odštetu, ustupi joj Hongkong i
evropskoj trgovini otvori pet luka sa režimom eksteritorijalnosti.
Da bi ostvarili pravo trgovine po celoj Kini, Britanci su 1856.
poveli Drugi opijumski rat, u kojem su im se pridružili Francuzi.

1869 - Rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla
Vladimir Dimitrijevič Laskarev, specijalista svetskog glasa za
kenozojske periode, posebno za neogen i kvartar, profesor
univerziteta u Odesi i Beogradu, član Srpske Kraljevske akademije.
Objavio je oko 40 radova, uglavnom o neogenim i kvartarnim naslagama
srpskih terena, s prikazom i analizom njihove fosilne faune i
tektonike, i o kongerijskim slojevima i njihovom značaju za
tektoniku. Dela: "Fauna Buglovskih slojeva Volinije", "Geološka
ispitivanja u jugozapadnoj Rusiji", "O stratigrafiji kvartarnih
naslaga Vojvodine", "O ekvivalentima gornjeg sarmata u Srbiji".

1876 - Sa Beogradske tvrđave je skinuta turska zastava,
koja se 350 godina vijorila nad gradom. Turci su ranije bili
primorani da ključeve Beograda predaju srpskom knezu Mihailu
Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi pored srpske ostala
turska zastava.

1892 - Rođena je američka književnica Perl Bak,
dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938. Autor je serije
dela iz života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje.
Kao kćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog
rata osnovala je fondaciju "Perl Bak" za pomoć deci američkih
vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala
najveći deo prihoda od knjiga - više od sedam miliona dolara.
Dela: romani "Dobra zemlja", "Sinovi", "Zmajevo seme", "Rastureni
dom", "Majka", "Izgnanstvo", "To ponosno srce", "Obećanje",
"Paviljon žena", "Božur", "Skriveni cvet".

1898 - Rođen je nemački konstruktor aviona i
industrijalac Vilhelm Meseršmit, glavni konstruktor aviona
nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu.

1905 - Umro je srpski pisac Janko Veselinović.
Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući
tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac
srpskog jezika i vešto je koristio njegove mogućnosti u romanima,
pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani "Hajduk Stanko",
"Junak naših dana", "Borci", zbirke pripovedaka "Slike iz seoskog
života", "Od srca srcu", "Rajske duše", "Zeleni vajati",
"Male priče", "Seljanka", pozorišna igra s pevanjem "Djido"
(s Dragomirom Brzakom), komad "Potera" (s Čiča-Ilijom
Stanojevićem).

1906 - U francuskom gradu Le Man je održana prva
automobilska Gran pri trka.

1917 - U skladu s presudom vojnog suda, na Solunskom
polju streljani su generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin
Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić,
osuđeni zbog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.
Apis je kao pripadnik tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt",
poznate i kao "Crna ruka", bio glavni organizator "Majskog prevrata",
odnosno oficirske zavere i ubistva kraljevskog para Aleksandra i
Drage Obrenović, 1903. godine. U periodu između 1903. i 1914.
državni vrh Srbije strahovao je od mogućih neodgovornih poteza
ove oficirske grupacije. Pedesetih 20. v. tadašnje vlasti
organizovale su reviziju Solunskog procesa verovatno s ciljem da
iskompromituju odavno mrtvog (od 1934.) kralja Aleksandra
Karađorđevića.

1941 - Finska se pridružila nacističkoj Nemačkoj u
Drugom svetskom ratu i objavila rat Sovjetskom Savezu u kojem je
učestvovala tri godine. Prisiljena je na primirje 1944. a konačan
mirovni ugovor potpisala je 1947. u Parizu.

1945 - U San Francisku su predstavnici 50 zemalja,
uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja
je stupila na snagu 24. oktobra 1945.

1960 - Bivša francuska kolonija Madagaskar je stekla
nezavisnost kao Malgaška Republika, što je bio naziv te afričke
države u Indijskom okeanu do 1975.

1960 - Britanski afrički protektorat Somalilend je postao
nezavisna država da bi se već 1. jula 1960. prisajedinio
negdašnjoj Italijanskoj Somaliji u zajedničku suverenu državu
Somaliju, ali je u toj oblasti ostao aktivan separatni pokret
koji se bori za otcepljenje.

1970 - Aleksandar Dubček, šef Komunističke partije
Čehoslovačke i vođa reformističkog pokreta nazvanog "praško
proleće" do intervencije snaga Varšavskog pakta u avgustu 1968,
isključen je iz vladajuće partije.

1977 - Afrička država Džibuti je stekla nezavisnost,
posle 117 godina francuske vladavine.

1991 - U Kuvajtu je ukinuto vanredno stanje a smrtna kazna
za 29 ljudi, osuđenih zbog saradnje s Iračanima, zamenjena je
doživotnom robijom.

1995 - Na automobil egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka
u Adis Abebi vatru je otvorilo šest islamskih terorista, ali
atentat nije uspeo.

1999 - Američka organizacija za zaštitu ljudskih prava
"Hjumen rajts voč" optužila je terorističku takozvanu "Oslobodilačku
vojsku Kosova" za sistematsku politiku ubistava, silovanja i drugih
nedela protiv Srba i Roma na Kosovu i Metohiji kako bi ih proterali
iz pokrajine.

2000 - Međunarodni tim naučnika objavio je epohalno
otkriće - mapu ljudskih gena, ocenivši taj događaj kao
"istorijsku tačku u stohiljadugodišnjem postojanju
čovečanstva".

2012 - Preminuo je Miloš Blagojević, srpski istoričar,
član SANU. Rođen je u Miletićevu, Banat. Završio je Vojno
pomorsku akademiju u Splitu, pa Filozofski fakultet u Beogradu.
Doktorirao je 1966. tezom "Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji".
Bio je profesor na katedri za Istorijsku geografiju. Član SANU
postao je 2000. Najviše se bavio istorijom privrede srednjovekovne
Srbije, ali i državno pravnom ideologijom Srbije u srednjem veku.
Dela: "Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji", "Srbija u doba
Nemanjića", "Srpski narod i srpske zemlje u srednjem veku".

2014 - Umro je Hauard Bejker, republikanski senator,
jedna od ključnih figura u istrazi afere "Votergejt". Dugogodišnji
senator iz Tenesija je kao potpredsednik Odbora Senata za istragu
slučaja "Votergejt" Niksonu tokom procesa postavio znamenito pitanje:
"Šta predsednik zna, i kada je on to znao?", čime je započeo proces
koji je doveo do ostavke Ričarda Niksona avgusta 1974. Hauard
Bejker bio je i šef kabineta predsednika Ronalda Regana, kao i
ambasador SAD u Japanu od 2001. do 2005. godine.

2015 - U terorističkom napadu u Tunisu, u letovalištu Sus,
39 osoba, uključujući napadača, je poginulo a 39 je povređeno, a
u Kuvajtu je u samoubilačkom napadu u šiitskoj džamiji ubijeno
27 osoba a 227 je povređeno. Oba napada motivisana su islamskim
ekstremizmom.

2016 - Čuvena Žuta gitara, "Yellow Cloud", prepoznatljive
forme, od javorovog drveta, omiljena Prinsova gitara, prodata je na
aukciji na Beverli Hilsu za 137.500 dolara. Kupac je bio poznati
kolekcionar Džim Irsej, vlasnik fudbalskog kluba "Indianapolis kolts".