"Brate" je skraćeno od "pobratime", a datira iz srednjeg veka kada smo se borili sa Osmanlijama. Tada su bili česti okršaji "iz čista mira", pa kada bi se, srela dva čoveka u putu jašući konje, kada bi jedan rekao "pobratime", to je bila poruka drugom da nema nameru da ulazi u okršaj.

Često se u epskim pesama kosovskog, pokosovskog i ciklusa Kraljevića Marka dešavalo da se ljudi oslovljavaju s "pobratime" iako se nisu uopšte poznavali ili pak iako bi jedan bio Srbin, a drugi Osmanlija (Turčin).

NESREĆA NA PUTU: Starica (84) vozila motor, OBORIO JE JELEN

"Pobratime" je u tom slučaju značilo da postoji prijateljska namera, ili da neće doći do napadanja, kao i da je nekom potrebna pomoć, te bi se tako ljudi bratimili u tamnici.

S obzirom da je srpski jezik izuzetno podložan promenama, tako je i "pobratime" prvo ušlo u sve pore kolokvijalnog (svakodnevnog) jezika, a zatim je počelo da se modifikuje; pa smo tako dobili prvu verziju "pobro".

"Pobro" se i dan danas može čuti kod starijih, u značenju "e moj dobri", kao i kod Srba krajišnika.

Posle "pobro" dobili smo i oblik "brate" koji se zadržao do dana današnjeg i koji nepravedno ima kontekst uličarskog žargona. Stoga kada čujete da neko često govori "brate", nemojte to posmatrati negativno, već kao lep manir koji se vekovima prenosio i preneo u kolektivno nesvesno.