Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici sutra slave Svetog jevanđelistu Marka, saputnika i pomoćnika apostola Petra koji je u svojoj poslanici, Marka nazvao svojim duhovnim sinom.
Za Markovdan koji se slavi i kao krsna slava narod vezuje mnoge običaje i verovanja koja su se održala sve do današnjih dana.
Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se na taj dan ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama.
Ovaj praznik se smatra "blagim danom", vremenom za odmor i molitvu. Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja - nikako ne treba raditi jer se veruje da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.
Na Markovdan veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine. Izuzetak su oni koji su već "zgrešili" i spavali na Đurđevdan - oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan jer će tako "poništiti dejstvo" pređašnjeg sna i neće ih stići "kazna".
Dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku - Markovdan praznuje se 8. maja po Gregorijanskom kalendaru, odnosno 25. aprila po Julijanskom kalendaru.
To je praznik posvećen Hristovom učeniku i prvom pomoćniku Svetog Petra, Marku, koji je na molbu vernika napisao knjigu i Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.
