Drugi dan nakon Vaskrsa naziva se Svetli ili Vaskrsni utorak, a tada se nastavlja proslavljanje najvećeg hrišćanskog praznika, kako u Crkvenim bogosluženjima, tako i u domovima. Službe su iste kao i prethodna dva dana.

Kako u većini naših krajeva Vaskršnji praznici traju tri dana, na Vaskrsni utorak se nastavljaju gozbe i veselja na kojima se goste rođaci, kumovi, komšije i prijatelji, pa je to vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva.

U narodu se ovaj utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini. Ponegde se u selima, mada nije raširen običaj, održavaju svadbe, jer se vreme praznovanja Hrišćanske Pashe smatra posebnom blagodaću, pa se ta blagodat želi preneti i na nove supružnike i njihovu novoosnovanu porodicu.

Prema predanju, u nedelju pre zore, Marija Magdalena, Marija Jakovljeva, Salomija i neke druge žene pošle su sa spremljenim mirom na Hristov grob.

Veliki kamen kojim je Hristov grob bio zatvoren bio je odvaljen, a grob prazan. Na kamenu je sedeo anđeo Gospodnji, sa licem kao munja i odelom belim kao sneg.

Stražari vojnici bili su ukočeni od straha, a onda im se obratio anđeo: „Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde jer ustade, kao što je kazao… Idite brže i kažite učenicima Njegovim da je vaskrsao”.

Žene i zbunjeni vojnici-stražari su odmah otrčali u grad da obaveste jevrejske glavare o onom što su videli, a narod se jako obradovao.

Zbog toga je jedina stvar koju u ova tri dana vernici moraju da poštuju, to da dele radost sa bližnjima.

Narodno verovanje kaže da oni koji se ogluše o ovo jednostavno “pravilo” prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu “kako treba”.