Bajke o “zlatnom dobu”, Atlantidi i Kamelotu danas nas podsećaju na vreme kada je ljudsku sudbinu određivali okultni sveštenici i njihovi sveti predmeti, kao i ezoterični principi koji bi donosili sreću ili nesreću.

Sve su ovo danas samo izmišljene utopije ili, u najboljem slučaju, romantični periodi pseudo-istorije koja je svima interesantna, ali u koju malo ko zaista veruje.

Zato skoro neverovatno zvuči podatak da je jedan ovakav okultni pokret postojao u 20. veku i to u srcu Evrope!

Potraga za “svetim predmetima”

Nacisti su bili opsednuti dokazivanjem svog porekla koje je, po njihovom mišljenju, bilo drevnije i “čistije” od bilo čijeg drugog. Zato je Hitler još 1933. godine krenuo u potragu za najtajnijim svetskim predmetima kojima bi potkrepio ovu tvrdnju.

“Koplje sudbine”, Sveti gral, Ekskalibur… sve je ovo bilo na spiskovima nacista koji su, javno ili tajno, tragali za ovim predmetima širom sveta, piše portal Andrewgough.co.uk.

Neki od predmeta su bili namenjeni Hitlerovom nikad otvorenom “Firer muzeju”, neki su završili kod visokih nacističkih funkcionera, kakav je bio, na primer, Herman Gering, dok su neki tajno prodavani da bi finansirali druge nacističke aktivnosti. Do kraja rata, Treći rajh je prikupio, oteo ili pronašao hiljade “svetih predmeta” iz celog sveta.

Međutim, 1933. godina je bila značajna još zbog nečega. Te godine se pojavila i ideja o jedinstvenom centru nacističke ideologije. Na nju je prvo došao Hajnrih Himler, ozloglašeni vođa SS divizije.

Himler nije bio toliko zainteresovan za predmete same po sebi, koliko ga je okupirala ideja stvaranja jedinstvenog centra za svoju organizaciju – neke vrste “svetog mesta” na kome bi se klanjalo arijevskim idolima i na kome bi bila odavana počast stvarnoj, a još više izmišljenoj nemačkoj prošlosti.

Ovo ga je dovelo do Vevelsburga, trošnog zamka izgrađenog krajem 17. veka u šumama Zapadne Nemačke.

Romanovi su imali Raspućina, a nacisti Viliguta

Istoričari kažu da je Himler bio fasciniran trouglastom osnovom zamka, nehrišćanskim simbolima u njemu i još više, činjenicom da je u prošlosti služio kao mesto za mučenje žena koje su bile optužene da su veštice.

Nakon što je imenovan za šefa nemačke policije, 1936. godine, Himler je objavio svoje planove o rekonstrukciji i pretvaranju zamka u ideološko srce SS trupa i njihov okultni “centar sveta”.

U ovim planovima, Himler nije bio sam! Osim Hitlera, koji je zdušno podržavao ove ideje, vođa SS trupa se oslanjao i na savete Karla Marije Viliguta, istoriji bolje poznatog kao “Himlerovog Raspućina”.

Viligut je bio jedan od najmisterioznijih likova nacističke partije. On je 1933. godine proglašen vođom Odseka praistorije i rane istorije, a Himler je bio fasciniran njegovim znanjem iz oblasti okultizma i prehrišćanske nemačke tradicije.

Viligut je bio sve što je vođa SS trupa priželjkivao. On je njegove planove o arijevskoj dominaciji uspeo da uvije u naučnu formu superiornije i starije rase koja je ovde bila mnogo pre bilo koje druge.

Ironično, reč je bila o bolesnom čoveku. I to bukvalno! Još 1924. godine, Viligutu je dijagnostifikovana šifozrenija, a u ludnici u kojoj je zatvoren je proglašen radno nesposobnim. Povod za ovo su bili učestali slučajevi porodičnog nasilja, a još više njegovo insistiranje na tvrdnji da je dokazao poreklo svojih predaka od Vodana, germanskog ekvivalenta nordijskom bogu Odinu.

Nacistički Kamelot

I tako je Vevelsburg je postao centar nacističkog kulta. Himler je potpisao stogodišnji zakup poseda, a pritisak da se njegova verzija istorije Nemačke prizna kao istinita je postao ogroman. Jevrejima je zabranjen prilaz čitavom području oko zamka, a nemački arheolozi su naterani da ćute o svojim zaključcima da zapravo nema dokaza o arijevskom nasleđu.

Zamak je preuređen tako da je postao groteskna verzija “nacističkog Kamelota”. Himler je ustanovio SS sud časti, a imao je i okrugli sto za kojim je sedelo 12 najvažnijih SS oficira. Nacisti su zamak zvali “Valhala”, a mnoge sobe su dobile egzotična imena: “Gral”, “Kralj Artur”, “Arijan”…

U zamku je dizajnirana i posebna, obredna odaja ispod istočne kule. Šta se na ovom mestu tačno dešavalo, ostalo je tajna do današnjih dana.

Neostvareni planovi koji su postali legenda

Na sreću, ovi fanatici u ostvarenju svojih planova nisu stigli daleko. Kako se kraj nacista, i njihove okultne agende bližio, Hitler je naredio uništenje svega što bi saveznička vojska mogla da koristi protiv njega. To je uključivalo i zamak Vevelsburg.

SS trupe su 31. marta 1945. minirale zamak. Srećom, nedostatak eksploziva je osigurao da strada samo jugoistočna kula. Dva dana kasnije, stigle su američke trupe.

Posle toga, stvari su se odvijale brzo – 30. aprila 1945. Hitler i njegova žena Eva su počinili samoubistvo, a to je učinio i Himler tri nedelje kasnije.

Zamak Vevelsburg danas je istorijski muzej koji godišnje privlači hiljade turista. Hitlerova opsednutost mitovima i potraga za “svetim predmetima” uskoro je prerasla u domen legendi, zasenjena stvarnim zverstvima koje su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata.