Izložba "Zaostavština Olje Ivajnicki" je otvorena u Istorijskom muzeju Srbije.

Na izložbi su publici predstavljena brojna dela: gotovo 200 umetničkih slika, skulptura i crteža iz svih perioda njenog stvaralaštva, kao i lični predmeti (fotografije, fonoteka, nameštaj, kolekcija čaša i svećnjaka itd) koji su činili deo njene svakodnevice i bili neiscrpan izvor inspiracije za umetnički rad. Tako su u posebnom delu galerije rekonstruisani delovi njenog ateljea sa autentičnim nameštajem i ličnim predmetima.

Autorka izložbe Tijana Jovanović Češka rekla je da trud oko postavka izložbe nije bio uzaludan, jer je Olja Ovanjicki bila voljena i imala brojnu publiku.

Kako je rekla, izložba je urađena na drugačiji način, na "Oljin način".

-Olja je želela svoj muzej na Kosančićevom vencu. Trenutno ga je dobila ovde, ne zauvek, već na određeno vreme od godinu dana. Ali šta traje večno? Jedino energija, u vidu sećanja koje može da se prenosi vekovima i nadam se da će sećanje i na ovu izložbu ostaviti traga i dovesti do formiranja pravog muzeja po njenoj želji - rekla je Jovanović Češka.

Direktorka Fondacije Olje Ivanjicki Suzana Spasić istkla je da je Olja Ivanjički kazala je da je njihov cilj upravo stvaranje Muzeja Olje Ivanjicki.

Uproteklih osam godina, kako je rekla, Fondacija je organizovala 35 izložbi u zemlji i inostranstvu, i deo opusa Olje Ivanjicki viedelo je 500.000 ljudi.

-Ova izložba, verujem, biće jedan krupan korak ka ostvarenju Muzeja Olje Ivanjicki - rekla je Spasić.

Izložba „Zaostavština Olje Ivanjicki” kroz premijerno prikazivanje zaostavštine čuvene umetnice nastoji da podseti javnost na pitanje trajnog rešenja za smeštaj i prezentaciju njene zaostavštine, koja je nakon Oljine smrti 2009. godine dodeljena na privremeno čuvanje Istorijskom muzeju Srbije.

Postavka predstavlja do sada najobimniji presek Oljinog raznovrsnog umetničkog stvaralaštva na polju slikarstva, vajarstva, modnog dizajna, arhitekture i poezije.

Među izloženim umetničkim delima svojim značajem se izdavajaju „Kosmički ciklus”, „Reciklirana istorija umetnosti”, koja obuhvata portrete slavnih umetnika koji su uticali na Oljin rad i triptih „20. vek”- serija portreta ličnosti koje su, po umetnici, obeležile prošli vek (portreti naučnika Karla Segana, književnika Ive Andrića, Miroslava Krleže i Margerit Jursenar, muzičara Mika Džegera, astronauta Nila Armstronga, ali i portreti aktuelnog predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa, naslikan 1995. godine).

Pored toga, posetioci su u prilici da vide i izbor iz kolekcija koje je Olja Ivanjicki uradila za Modnu kuću Mona (kolekcije „Tesla”, „Njegoš” i „Carstvo”).

Pojedini segmenti Oljinog vizionarskog umetničkog rada su predstavljeni kroz interaktivnu aplikaciju- instalaciju, koju je dizajnirao Borjan Pobrić. Kao prateći dodatak izložbi, instalacija omogućuje posetiocima da saznaju više o određenim izloženim radovima, Oljinom životu i „priči iza umetnosti”.

Važno je spomenuti i da su tekstovi na postavci kreirani tako da prenose razmišljanja umetnice o izloženim slikama, kao njeno lično, autentično tumačenje dela. Na taj način sama umetnica predstavljaa svoja dela publici u skladu sa svojim umetničkim i životnim stavom o trajanju kroz vreme, jer kako je sama govorila: „Ja ne idem za uspehom, nego za trajanjem, ne samo dok sam tu, nego i kad neću biti tu. Da sve ostane i traje. To je moj put”.