Kada se u nedelju 26. marta ujutro probudite biće jedan sat više nego što ste možda očekivali. Tog dana, u 2 sata prelazimo na letnje računanje vremena i časovnici se zato pomeraju jedan sat unapred.
Letnje računanje vremena je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodne bilo više dnevnog svetla nego prepodne. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen.
Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.
Letnje računanje vremena se najčešće koristi u umerenom pojasu, zbog značajnije razlike između dužine obdanice (dnevnog svetla) u različitim godišnjim dobima, dok se u tropsko-ekvatorskom regionu i polarnim područjima manje koristi.
Datum i vreme početka i prestanka letnjeg računanja vremena nije standardizovan na nivou sveta i načelno se razlikuje od države do države. Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje i to sa dva sata na tri.
To se dešava noću, a razlog je da bi se umanjio negativan uticaj dodatnog ili nedostajućeg sata na radno stanovništvo, redove vožnje i sl.
Na severnoj hemisferi, letnje vreme počinje na proleće, a završava se na jesen. Na južnoj hemisferi, početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
