Za pravoslavne vernike danas počinje Veliki vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 19. aprila.

Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju - Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs jer je vera u vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Hrišćani će se u narednih šest nedelja uzdržavati od mrsne hrane. Međutim, post nije, kako to laici obično misle, samo uzdržavanje od hrane i pića!

Reč je o odricanju od zlih misli, želja i dela. Post ima, u prvom redu, duhovni smisao, a telesni post je samo pomoćno sredstvo za borbu protiv strasti i grehova kakav je gordost koja se smatra korenom svakog daljeg zla. Crkva propoveda da postom "mi ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti".

Časni ili Veliki post uvek počinje u ponedeljak. Prvi dan posta zove se čisti ponedeljak i za ovaj dan se vezuju brojni običaji i verovanja.

Nekad je bio običaj da se ovog dana obavlja veliko spremanje i čišćenje kuće. Stariji muškarci, oni koji već imaju unuke ovog dana ne jedu ništa  u toku dana sve dok ne padne mrak.

Devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva. Uveče je porodica na okupu, a deca su se nekad zabavljala kokanjem kokica.

Dobro je na ovaj dan započeti velike poslove jer će svi biti napredni.

Žene izlaze na njive i bacaju pregršt žita kako bi usevi bili čisti, bez korova i kukolja. Nekada žene nisu prele, niti su dozvoljavale da se jede kašikom. Verovalo se da će se ovom radnjama sprečiti da ptice napadaju njive zasejane žitom. Ovog dana ništa se ne daje iz kući.