Temperatura na Antarktiku dostigla je novi rekord - termometar argentinske istraživačke stanice zabeležio je čak 18,3 stepena Celzijusa.
Brzina kojom je oboren prethodni rekord od 17,5 stepeni zabeleženih u martu 2015. godine pokazuje da se Zemljin najjužniji kontinent zagreva mnogo brže od globalnog proseka.
Poređenja radi, ista temperatura je juče izmerena u prestonicama Egipta, Indije i Irana.
Temperatura je izmerena u istraživačkoj stranici Esperansa smeštenoj na severnom vrhu poluostrva Triniti, koja beleži vremenske podatke od 1961. godine.
Poluostrvo Triniti smešteno je blizu Južne Amerike i jedno je od mesta koje se najbrže zagrevaju na planeti. Ono je u poslednjih pet decenija postalo toplije za tri stepena i gotovo svi glečeri na njemu se tope.
#Antártida | Nuevo récord de temperaturas 🌡️
— SMN Argentina (@SMN_Argentina) 06. фебруар 2020.
Este mediodía la Base #Esperanza registró un nuevo récord histórico (desde 1961) de temperatura, con 18,3°C. Con este valor se supera el récord anterior de 17,5°C del 24 en marzo de 2015. Y no fue el único récord... pic.twitter.com/rhKsPFytCb
Čitanje na Esperansi oborilo je rekord za kontinent Antarktik, na kome je pre dve godine izmerena i najniža temperatura ikada od čak minus 100 stepeni. Rekord za ceo region Antarktik, odnosno svuda južnije od 60. južnog meridijana, zabeležen je 1982. godine i iznosi 19,8 stepeni Celzijusa.
Profesor Džejms Renvik sa univerziteta u Velingtonu, bivši član odbora Svetske meteorološke organizacije za verifikovanje prethodnih zapisa sa Antarktika, rekao je da je za "Gardijan" da će odbor verovatno ponovo biti okupljen, ali da nema razloga za sumnju u nove podatke.
- Naravno da je potrebno proveriti zapise, ali je ta temperatura savršeno valida i stanica koja ju je zabeležila je dobro održavana. Podaci su impresivni, jer je prošlo samo pet godina od prethodnog rekorda koji je sada oboren skoro za ceo stepen - rekao je on.
"Glečer sudnjeg dana"
Naučnici su nedavno primetili da se jedan od najvećih glečera na svetu, smešten na zapadnom Antarktiku, topi mnogo brže nego što je bilo očekivano. Takozvani “glečer sudnjeg dana” smanjuje se rapidnom brzinom, a a njegov nestanak bi mogao da podigne svetski nivo mora za čak tri metra. Tim britanskih i američkih naučnika izbušio je rupu kroz otprilike 600 metara debeli glečer Tvejts, na zapadu Antarktika, kako bi merili temperaturu na mestu dodira leda i morske vode ispod njega, i otkrili kako je temperatura neposredno ispod glečera viša od nule, piše. Naučnici su već ranije prozvali Tvejts "glečerom sudnjeg dana", zbog jezivih implikacija po svetski nivo mora ako dođe do njegovog ubrzanog otapanja. Činjenica da je voda ispod glečera sada dovoljno topla da doprinosi otapanju, ozbiljan je razlog za zabrinutost.
Rastuće temperature u regionu podudaraju se sa jakim severozapadnim vetrovima koji se kreću niz planinske padine, a upravo oni pojačao duvaju oko Esperase proteklih dana.
To područje odlukuju složeni vremenski obrasci, ali je obaranje toplotnog rekorda verovatno kombinacija prirodne promenjivosti i pozadinskog zagrevanja izazvanog efektom staklene bašte.
Istraživači sa Esperanze, jednog od dva civila naselja na Južnom polu, kažu da je u toj regiji ponekad dovoljno toplo da mogu da zlaze samo u majicama.
Rekordne temperature
Protekla godina bila je jedna od najtoplijih od kada se vrše merenja, na kraju "izuzetno" vruće decenije, saopštila je početkom decembra Svetska meteorološka organizacija (SMO). Prethodna decenija bila je najtoplija od 19. veka, a poslednjih pet godina takođe su bile najtoplije od kada se vode arhive. Temperatura je ove godine bila veća za 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba. Prošlogodišnji oktobar bio je najtopliji od 1880. otkako se meri temperatura u atmosferi širom sveta, dok je 2019. bila druga najtoplija godina u istoriji. Sve prognoze su da ni sledeća neće zaostati.
Trenutna stopa kojom se poliostrvo zagreva je bez presedana u proteklih 2.000 godina, a čak i mala povećanja zagrevanja mogu da dovedu do velikog topljenja leda. Posledica toga je urušavanje glečera širom poluostrva.
- To je pokazatelj da se zagrevanja na Južnom polu dešava mnogo brže nego što je svetski prosek -rekao je Renvik.
Dodao je da u tom području postoje kompleksni vremenski modeli, ali da je novo očitavanje Esperance verovatno kombinacija promenljivosti prirode i povećanja nivoa gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.
Naučnici upozoravaju da globalno zagrevanje izaziva otapanje tolikih količina leda na Antarktiku da je ogromna ledena ploča na putu da se raspadne.
Ekstremne vremenske promene
Posledice globalnog zagrevanja su vidljive širom globusa, uz sve intenzivnije i češće požare, poplave, suše i snažne oluje poput tornada. Klimatske promene takođe usporavaju kretanje uragana. Studija iz 2018. je pokazala da je brzina tropskih oluja i uragana usporila za oko 10 odsto u poslednjih 70 godina. Rast temperature povezuje se i s učestalijim hladnim talasima u SAD u januaru, dok je Evropu letos zahvatio rekordni vreli talas sa temperaturama na jugu Francuske od 45,9 stepeni Celzijusovih.
