Sveti Alimpije jedan je od tri velika stolpnika, pored Simeona i Danila Stolpnika. Na ikoni se predstavlja u asketskom, pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu

Iako u kalendaru nije označen crnim slovom, ovaj svetac je veoma poštovan u srpskom narodu.

Rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji, a još od ranog detinjstva bio je predan Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora.

Iako je bio voljen i omiljen gde god se pojavi, Sveti Alimpije je uvek tražio način da bude sam,jer je želeo da živi u molitvi i samoći. Zbog toga se povukao i počeo da živi na jednom grčkom groblju, kojem ljudi nisu smeli da priđu zbog legendi o demonskim priviđenjima.

Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), i na njemu na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine). Zbog toga je i nazvan Alimpije Stolpnik.

Ljudi su mu se smejali kad bi ga videli, bilo mu je i vruće i hladno, ali nijedno iskušenje nije moglo da natera Svetog Alimpija da ode sa svog stolpa. Videvši njegovu istrajnost i veru, nakon nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da dolaze kod njega po utehu, pouke i isceljenja.

U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju.

Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori.

Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika.

Zaštitnik je stoke, pa se zato na njegov dan ne upreže stoka. Stoga, na dan Svetog Alimpija nikako se ne sme naći meso te vrste, teletina, junetina, kravlje meso.

Po predanju, on je pregazio kugu i od tada se ona ne javlja.