Pravoslavni vernici danas slave Đurđic, slavu koja je u narodu poznata i kao "mali Đurđevdan", jer je reč o istom svecu, Svetom Đorđu.
Ovaj praznik posvećen je prenosu moštiju Svetog velikomučenika Georgija (Svetog Đorđa) iz Nikomidije u palestinsku Lidu, domovinu njegove majke, i to po njegovoj želji koju je pred smrt saopštio jednom slugi.
Sveti Georgije stradao je 303. godine, jer je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana.
Na ovaj praznik se u svim pravoslavnim crkvama vernici tokom bogosluženja podsećaju na Svetog Đorđa i njegov značaj u hrišćanstvu.
Veruje se da Sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne. Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan.
Ova slava se smatra jednom od pet najvećih u Srbiji, a u kalendaru Srpske pravoslavne crkve nije ubeležena crvenim slovom.
Sveti Đorđe se na ikonama uvek prikazuje kao vojnik na belom konju koji kopljem probada aždaju.
Narodno verovanje kaže da zima počinje sa Đurđicem, a završava se sa Đurđevdanom (6. maj).
Ukoliko dani budu magloviti, zima će biti promenljiva i maglovita, a ako bude vedro zima će biti oštra sa dosta mraza.
Foto: Wikipedia.org/Ricardo André Frantz
Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo, ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu, crno pile ili mlad crni petao. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne bi pustio nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.
Hercegovci su u ove dane klali crno jare. Odranu kožu su zakopavali u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. Vukove tih dana niko nije lovio, jer bi im to donelo veliku nesreću.
Narodna priča govori o čoveku koji je sekao drva u šumi, kada su ga presreli vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji ga je upitao da li slavi svetog Mratu. Uplašen seljak ga je slagao da slavi posle čega su se vukovi pokupili i otišli. Čovek otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za prislavu, a od te godine vukovi nisu više zalazili u njegov tor.
