Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. septembra slave jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst.
Krstovdan je veliki pravoslavni praznik koji obeležava Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik se još zove i Vozdviženje Časnog krsta. Obeležava se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima se čak održavaju i vašari.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u zanku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. U svim selima isplaćuju poljake koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
U našem narodu se veruje da na Krstovdan - 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se stablo što više razgranalo.
Jedno od najvažnijih verovanja za sutrašnji praznik vezano je za predskazanje vremena:
- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
- Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
- Septembarska kiša - zlato njivama, otrov vinogradima.
- Što "ne skuva" avgust, "skuvaće" septembar.
- Kakav septembar, takav i mart.
- Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na taj dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu. Takođe, postoje i običaji da se na ovaj dan bere i posvećuje bosiljak.