Svi će morati nekuda da odu, upozoravaju naučnici u časopisu Science. Najverovatnije je da će se raditi o oko 200 miliona ljudi, prenosi časopis.

Ovaj veliki globalni egzodus može se ostvariti na dva načina: ili ćemo se odlučiti za haotičan masovni beg kojim će se kazniti siromašni deo sveta ili će to biti put do pravednijeg i održivijeg novog sveta.

Grupa međunarodnih znanstvenika koji se zalažu za zaštitu okoline smatra da je jedini način kojim se može izbeći prvi scenario - na vreme započeti planiranje neizbežnog "povlačenja" iz priobalnih gradova, prenosi portal Live Science.

- Suočeni s globalnim zagrevanjem, porastom nivoa mora i klimatskim ekstremima koji pokazuju tendenciju jačanja, više ni ne postavljamo pitanje hoće li se neke zajednice morati povući iz priobalja da bi se spasile i izbegle materijalnu štetu, već zašto, gde, kada i kako će se realizovati povlačenje - napisali su autori rada.

Već bismo trebali da se povlačimo iz priobalnih područja

Oni veruju da bi povlačenje iz priobalnog područja moglo biti prilika za revitalizaciju zajednica i preraspodelu bogatstva na održiviji način. To bi mogla biti i prilika da se subvencioniraju nove škole, bolnice i da se osigura povoljniji smeštaj u sigurnijim regijama u unutrašnjosti, umesto preduzimanja zakasnelih koraka u rizičnim područjima, poput izgradnje skupih zaštitnih zidova blizu mora da bi se zaštitile zajednice čije su gradove i ranije opustošile snažne oluje.

- Na Grenlandu već ima dovoljno leda koji bi nivo mora mogao da poveća za 7,6 metara, što bi moglo biti razarajuće za priobalna područja širom planeta - kazao je CNN-u NASA-in okeanograf Džoš Vilis.

NASA možda poseduje plan o ponovnom sletanju na Mesec, ali sve se više pažnje posvećuje istraživanju naše planete i pripremama za ono što nam sledi. To i nije toliko neobično s obzirom na činjenicu da se na Grenlandu u jednom jedinom danu otopilo čak 12,5 milijardi tona leda.

U malom grenlandskom selu Kulusuni NASA je postavila bazu za svoj naučni program te istražuje u kolikoj meri temperatura vazduha utiče na otapanje lednika, ali i na koji način to utiče na sve topliji okean koji led otapa odozdo.

Promene na Grenlandu utiču na celu planetu

Promene na Grenlandu utiču na celu planetu jer milijarde tona leda koje se onde otapaju podižu nivo mora u Australiji, Aziji, Evropi i u Sjedinjenim Američkim Državama. Vilis podseća da nas sve povezuje isti okean.

Dodatni problem predstavlja činjenica da su naučnici na jednom od najvećih grenlandskih ledenjaka, Helheimu, primetili 'jezero', a ustanovilo se da je celi lednik okružen toplom vodom, što nije zabeleženo nikada ranije. Naravno, ta će pojava ubrzati njegovo otapanje.

Helheim je u proteklih nekoliko godina privukao veliku pažnju upravo zato što je izgubio kilometre leda. Samo tokom 2017. godine izgubio je površinu od tri kilometra, a prošle je godine otkrivena 'santa' koja se odvojila od lednika.

I iako se evakuacija priobalnih zajednica ugroženih klimatskim promenama neće dogoditi tako brzo, jedini način da se pripremimo za neizbežan globalni izazov je započeti planiranje već sada. Odlazak od kuće nikada nije jednostavan, ali uz dovoljno istraživanja, ulaganja i strateškog razmišljanja to i ne mora da bude katastrofa.