1385 - Pobedom u bici kod Alžubarote, Portugalci su sprečili pokušaj invazije kralja Kastilje Huana I, čime je osigurana nezavisnost Portugala.

1457 -  Gutenbergova štamparija u Majncu izdala je prvu štampanu knjigu u boji. "Majnciški psaltir" bio je štampan u crvenoj i crnoj boji.

1777 - Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje i po njemu je nazvana jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu (Oe).

1784 - Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.

1867 - U pokušaju da stvori veliki balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenović sklopio je ugovor sa Grcima.

1893 - U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila.

1900 - Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking, čime je okončan "Bokserski ustanak" u Kini. Cilj ustanka je bio proterivanje stranaca iz Kine i domaćih hrišćana kao eksponenata stranih ugnjetača.

1920 - U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju "Male Antante", vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Madjarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. avgusta pristupila i Rumunija.

1934 -  U prvi nacistički koncentracioni logor Dahau, kod Minhena, dovedeni su prvi zatvorenici, protivnici režima Adolfa Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.

1941 -  Britanski premijer Vinston Čerčil  i predsednik SAD Frenklin Rozevelt potpisali su "Atlantsku povelju", kojom su se založili za pravo svakog naroda da izabere vlast u svojoj zemlji i da se izjašnjava o teritorijalnim ; promenama. Ta povelja kasnije je uključena u Povelju UN.

1956 - Umro je nemački pisac Bertolt Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku slavu stekao je "Prosjačkom operom", za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vajl. Po povratku u Nemačku 1949, koju je napustio 1933. kada su nacisti došli na vlast, osnovao je u tadašnjem Istočnom Berlinu čuveno pozorište "Berlinski ansambl" ("Kavkaski krug kredom", "Majka hrabrost").

1969 - Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi sprečila eskalaciju sukoba između katolika i protestanata.

1970  -  SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.

1980  -  Počeo je štrajk radnika u poljskom brodogradilištu u Gdanjsku. Radnički protesti ubrzo su se proširili na celu zemlju i doveli do velikog društvenog preokreta u Poljskoj, a značajno su uticali i na promene u ostalim komunističkim zemljama istočne Evrope.

1988 - Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari.

2000 - Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i članove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine.

2004  - Umro je poljski pisac i nobelovac Česlav Miloš koji je skoro 30 godina proveo u egzilu. Zbirka eseja o totalitarizmu "Zarobljeni um" donela mu je svetsku slavu i priznanje.

2005 - Svi putnici i članovi posade (ukupno 121 osoba) poginuli su kada se avion "Boing 737" kiparske kompanije "Helios erlajnz" srušio se u Grčkoj.

2010 -  Umro je fotograf Herman Leonard, poznat po crno-belim fotografijama džez velikana poput Bili Holidej, Djuka Elingtona, Čarlija Parkera, Luisa Armstronga, Majlsa Dejvisa i Frenka Sinatre.

2012 -  Umro je šahovski velemajstor Svetozar Gligorić, nosilac 13 medalja sa šahovskih olimpijskih igara (dve zlatne, šest srebrnih i pet bronzanih).

2015 - Kuba i Amerika su obnovile diplomatske odnose i na zgradi ambasade SAD u Havani podignuta je američka zastava, 54 godine nakon što je spuštena i skinuta usled prekida saradnje dve zemlje.