Istorija te planete posmatra se koliko i istorija ove naše, a razmišljanja i istraživanja o Marsu dovela su naučnike do uverenja kako je ova četvrta planeta od Sunca, danas beživotna i pusta, nekada imala ogromni okean.

Posljednja studija tako tvrdi da je poput Zemlje, Mars davno pre pogodio veliki, mega cunami kojeg je pokrenuo veliki asteroid.

Teorija posmatra i snimke zemljine transformacije od tamo negde 65 miliona godina u našoj istoriji, i asteroida Čiksuluba, koji je odgovoran i za izumiranje dinosaurusa.

Ne postoji čvrsto objašnjenje kako je taj mega cunami delovao na Mars, međutim pretpostavlja se kako je mogao stvoriti valove više i od 300 metara, piše Popular Mekaniks.

Astronom iz francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja Fransoa Kostar glavni je autor ove studije koja tvrdi kako se taj razorni cunami dogodio pre oko 3,5 milijardi godina na severnoj hemisferi. Svoje tvrdnje izneo je nakon što je u maniru pravog detektiva koji istražuje mesto zločina pregledao celu planetu. Studija je "obuhvatila 10 kompleksnih kratera, i njihove lokacijske i geomorfološke karakteristike" i kakav bi uticaj imao cunami visok poput Krajslerove zgrade.

"Među njima krater Lomonosov pokazuje jedinstven topografski plan" što ga čini najverovatnijom metom asteroida koji je uzrokovao masivni cunami, stoji u studiji.

Krater je nazvan po Mihailu Vasiljeviču Lomonosovu, ruskom naučniku i pesniku iz 18. veka. Krater je veličine 120 metara i formiran je u razdoblju kasnog Hesperiana, uz jedinstvenu vodu koja se izbacuje. Samo jedan takav pronađen je na Zemlji, međutim ovi su krateri tipični za Mars.

Ovaj je krater u potpunosti drugačiji od onih na Zemlji, a ponajviše, kako naglašava studija, zato što "se neki tragovi mogu objasniti samo uz upotrebu morskog konteksta upotrebljavajući prolaznu šupljinu u trenutku udara u plitki okean".

Tako njegova jedinstvena obeležja ukazuju na jedinstvenu kreaciju. Venac tog kratera koji ga okružuje, visine je slične dubini tog okeana na Marsu, a sličan je i morskim kraterima na zemlji.

- Morska formacija Lomonosovog kratera pokazuje kako bi to mogao biti izvorni krater cunamija - napominju naučnici.

Međutim tu sada dolazimo do problema, i paradoksa, o pitanju postojanja okeana na Marsu u tom trenutku.

- Okean je mogao biti u potpunosti zamrznut ubrzo nakon svoje formacije, pa je tako mogao i sprečiti formiranje događaja koji su doveli do cunamija - napisali su naučnici koji nisu radili na ovoj studiji.

- Da je bilo toplo okean bez leda mogao je proizvesti fluvijalnu eroziju terena mnogo opsežniju nego što je ranije izvešteno - napominju.

J. Aleksis Rodrigez sa instituta u Tusonu, Arizona koji je pomogao u otkriću cunamija 2016. godine, također je skeptičan oko vremenskih proračuna.

- Bilo bi to kao da sam kupio listić za lutriju u SAD-u i Kanadi, i da su oba dobitna - naglašava Rodrigez.

- Pošteno je reći da još uvek u potpunosti ne razumemo istoriju klime na Marsu, a nastavićemo poboljšavati modele koje koristimo - rekao je Paul Birne koji nije bio uključen u studiju.

Ako sve prođe u redu, naučnici bi priliku za istraživanje geološke istorije planete, mogli dobiti tokom misije istraživanja Marsa 2020. godine.