Praznik Sabora Svetog arhangela Gavrila nije obeležen crvenim slovom u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, koja mu ipak daje veliki značaj i slavi ga kao Blagovesnika koji je učestvovao i najavljivao sve značajnije događaje vezane za nastajanje hrišćanstva.

Današnji praznik ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Koreje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.

Ovaj arhangel saopštio je proroku Mojsiju kako je stvoren svet, što je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, svetoj Ani da će roditi blagoslovenu devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča.

Svetoj Devi u Nazaretu blagovestio je začeće i rađanje sina Božijeg.

Javio se i pravednom Josifu i pastirima kod Vitlejema, Isusu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama.

Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o vaskrsenju Hristovom.

Freska arhangela Gavrila u srednjevekovnom manastiru Mileševa poznata kao Beli anđeo jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.

U narodu, praznik je poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima se onima koji poštuju veru na ovaj dan zabranjen skoro svaki rad.

Svetom Arhangelu Gavrilu je dobro da se mole nerotkinje, jer se veruje da on donosi "blage" i lepe vesti.

Arhangel Gavrilo javio se Joakimu i Ani i najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji sa vešću da će roditi Sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista.