Izložbu će svečano otvoriti pomoćnik za zaštitu kulturnog nasleđa u Ministarstvu za kulturu i informisanje Republike Srbije Aleksandra Fulgosi, a posetioci će moći da je vide do 28. februara.

Tokom zaštitnih radova, koje je, u okviru izgradnje Koridora 10, sprovodio Arheološki institut SANU, septembra 2013. godine, nadomak pirotskog sela Staničenje otkriveni su ostaci rimske luksuzne dvokolice. Ovaj izuzetni nalaz je prvi te vrste u Srbiji, navodi se na sajtu Narodnog muzeja.

Nakon sveobuhvatnih istraživanja i konzervatorskih i restauratorskih radova izvedenih u Narodnom muzeju u Beogradu, neprepoznatljivi ostaci delova dvokolice su obnovljeni. Pomoću 3D animiranja naši stručnjaci su uspeli da rekonstruišu kolica u digitalnom obliku, a potom su uspeli da rekonstruišu i cela kolica. Tako su ona, posle čekanja dugog bezmalo 20 vekova, ponovo spremna da krenu na novo putovanje, publici predstavljajući svu raskoš i majstorstvo antičkih zanatlija, ali i ekstravaganciju života uglednika Rimskog carstva.

Ova laka rimska dvokolica, tipa cisium izrađena je od drveta sa bogato ornamentisanom oplatom i ukrasima od gvožđa. U osnovu od gvožđa bili su utiskivani  frizovi od mesinga prefinjene izrade. Zahvaljujući umeću konzervatora Narodnog muzeja u Beogradu sada se jasno mogu uočiti geometrijski i biljni motivi – venci bršljana, lišće vinove loze, šišarke kao i listovi smokve, iznova odišući nekadašnjom lepotom. To su prepoznatljivi simboli boga Dionisa (odnosno Bahusa), koji je i sam često bio prikazivan u dvokolici. Tako je razumljivo da su simboli ovog božanstva često birani za motive ukrašavanja ovih prevoznih sredstava.

Takođe, Dionis je u religijskim misterijama povezivan sa smrću i uskrsnućem. Uzimajući u obzir da je naša dvokolica zajedno sa dva konja bila pohranjena nadomak tumula, velike humke, pod kojom je sahranjen pripadnik viših društvenih slojeva, izbor dekorativnih motiva koji je krase svakako odgovaraju njenoj nameni. Odnosno, moguće ju je dovesti u vezu sa univerzalnim shvatanjem putovanja na drugi svet  prepoznatljivim kod Grka, Etruraca, Kelta, Gala pa i Tračana iz čega se razvio i običaj ritualnog sahranjivanja, ili bolje reći pohranjivanja, kola sa pokojnikom.

Autor: Č.N.