Duhovi ili Trojice su pokretni praznik, koji uvek pada u pedeseti dan od Vaskrsa. Posvećen je silasku Svetog duha na apostole.
Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.
Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.
Trojice se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana mnogim selima išle su krstonoše.U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svečano obučena u nova odela.Krstonoše gaze preko useva i njiva, a ispred svake kuće čekaju ih ponude mleka,belog mrsa i druge hrane.
U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.
Jedinstven običaj održao se do današnjih dana u selu Duboka, kod Kučeva. To su poznate dubočke rusalje. Na trgu, usred sela, popodne na ovaj dan obavlja se običaj rusalja. Rusalja je uvek žena koja isključivo na ovaj dan, prilikom igre u kolu ili samo slušajući muziku, pada u trans, odnosno potpuni zanos. Zbog toga ih još zovu i padalice.
Može se pretpostaviti da padanje u zanos izaziva jednolična i dugotrajna muzika violina.