Vračare i vračevi su “harali” Srbijom u 19. i 20. veku. Iako ih je najviše bilo po istočnoj Srbiji, pogodno tle za vradžbine bila je i prestonica. Mnogi su ih smatrali vešticama i vešcima, ali za razliku od ostatka Evrope i sveta u to vreme, nisu goreli na lomači, već su bili vrlo cenjeni u društvu. Bogati i ugledni građani Beograda, ministri, pa čak i siromašna raja obraćali su se ovim "izaslanicima onoga sveta" za rešavanje ljubavnih, zdravstvenih, imovinskih, političkih i ostalih problema i prepuštali život u njihove ruke.

- Vračare su ili nalazile mušterije na ulici, ili su one dolazile kod njih u kuću da im vračaju. Ordinirale su najčešće na mestima gde su se prodavali lozovi, jer su tu dolazili ljudi svih slojeva u potrazi za srećom. Iz prikrajka su vrebale potencijalne žrtve, odmeravajući kakvu garderobu i cipele imaju, što je obično odavalo kakvog su imovinskog stanja. Zatim bi prilazile sa jednom rečenicom, koja je najčešće upućivana na dva ekstrema:

"Vas čeka velika sreća" ili "Doživećete veliku nesreću", naravno, sa neizbežnim: "Mogu da vam pomognem" - priča prof. dr Šimon Đarmati, autor knjige“Vračare, nadrilekari, vampiri i zlodusi u Srbiji“.

Kako kaže, varale su ne samo bogate već i njihove sluškinje, uzimajući im, bez griže savesti sve što imaju. Na taj način one su uspevale da dođu do ogromne svote novca, kao i poseda. Imale su po nekoliko kuća, stanova, koji su bili opremljeni u najmodernijem stilu.

- Mermerni ulazi u kuće, zatim nameštaj od orahovine, zavese, skupoceni tepisi, servis za čaj od japanskog porcelana... Imali su po tri sluškinje, imali su kućepazitelja, imali su posebnu ženu koja je bila zadužena da im pere veš, pri čemu je veš bio samo svilen. Uspeo sam da izračunam da je njihov prihod za nekoliko meseci vračanja iznosio više od 300.000 današnjih evra - kaže Đarmati.

Najpoznatije beogradske vračare s kraja 19- og i početka 20- og veka bile su baba Kata, Marija Šain i Radojka Ivanović, kao i tada veoma poznati vrač Toza Zmaj.

- Baba Kata je imala kuću u Molerovoj ulici, koja je bila prepoznatljiva po karti koja je bila nalepljena na odžak. U pitanju je bila sedmica tref, koja je važila za magijsku kartu. Govorilo se za nju da je ona predskazala Majski prevrat 1903. godine i kada se to desilo, svi počeli da veruju da ona zaista ima neku moć. Česte mušterije su joj bili ministri i upravnici gradova, koji su kod nje dolazili po savet. Ona je ušla čak i u dečje pesmice, gde je jedan od stihova glasio otprilike: “Ako hoćete da znate dal će biti rata, tu je baba Kata" - navodi Đarmati.

Ipak, najopasnija i najzloslutnija je bila Marija Šain. Ona je svojim mušterijama proricala užasne smrti, uzimajući im novac da bi takav užas sprečila. Svi su bili prestravljeni, te su joj davali ogromne sume novca da ih ne zadesi zla kob. Marija je vračala sa svojom porodicom i nekoliko puta je završila u zatvoru zbog vradžbina. Zatvorska kazna stigla je i vračaru Radojku Ivanović nakon što 1898. policajac Ante Ljotić ušao u njenu kuću i obavio pretres.

- Tu su bile karte, tu su bili prameni ženske kose, tu su bile lobanje sitnih životinja, tu je bio osušeni rep ribe, tu je bio osušen slepi miš, a bila su tu i dva učkura. To su bili sve rekviziti kojima je ona vračala i zbog kojih je ona, na kraju krajeva odgovarala - objašnjava Šimon Đarmati.

Baba Kata je umrla u Molerovoj 48, posle podne 15. decembra 1908. godine od hroničnog zapaljenja srčanog mišića u 55 godini života. Sahranjena je 17. decembra 1908. godine na Novom beogradskom groblju. Grehe nije ispovedila i nije se pričestila. Opelo je izvršio Dimitrije Milenković, paroh beogradski. Porodica Šajin je bila aktivna tridesetih godina. Dok je Marija bila u zatvoru ostale članice porodice su nastavile njen posao. Poslednji put se Marija našla pred sudom 1940. godine.