Prema drevnom verovanju veštice, demoni i duhovi najaktivniji su između tri i četiri sata noću kada skoro da nema nijednog vernika koji se mole Bogu i svecima za zaštitu i zato su mračne sile tada najjače.

Veštice i duhovi mogu da putuju iz jednog u drugi svet pa sile crne magije mogu da prevladaju. Zbog toga su se žene koje bi u to vreme bile uhvaćene van kuće nekada bile ubijane jer su ih smatrali vešticama.

U Evropi je to označilo početak trenda lova na veštice, a sve bolesti i ratovi bili su pripisivani njihovom delovanju i delovanju drugih ljudi koji praktikuju magiju. Verovalo se da se upravo takvi zli i mračni rituali izvode između tri i četiri sata.

Mnogi ljudi su proganjani i ubijani samo zato što se bave čudnim obredima. Trend se ponavlajo u nekoliko navrata kroz vekove, a 1835. godine u crkvenim zapisima po prvi put se pojavio i izraz "veštičji sat".

Postoje i neke podudarnosti koje idu u prilog teoriji da je reč o ukletom vremenu. Tako neka istraživanja pokazuju da se u bolnicama upravo oizmeđu tri i četiri sata beleži najviše smrtnih slučajeva. Većina ljudi koji se bude noću bude se upravo u to vreme i mnogi svedoč eo tome da se osećaju dezorijentisano i pomalo čudno.

Najviše slučajeva paralize u snu, osećaja da smo budni i da ne možemo da pomerimo hnijedan deo tela, javlja s eu to doba. I u psihološkoj literaturi spominje se da su iskustva ukazanja i osećaji nečije prisutnosti najčešći između 3 i 4 sata.