Vaskršnji ponedeljak je prema vizantijskom obredu prvi dan Svetle nedelje, a analogno prema kalendaru zapadnih hrišćana, drugi dan u sedmici nakon Vaskrsa, budući da im je uskrsna nedelja prvi dan. Tako se Vaskršnji ponedeljak ubraja u pokretne praznike.

Budući da se Vaskrs slavi tri dana, vaskršnji ponedeljak je drugi dan slavlja. To je, takođe dan kada se praktikuju razni običaji bogosluženja na taj dan su ista kao i za Vaskrs.

Na primer, vojvođanskim selima, se zadržao običaj polivanja devojaka na vaskršnji ponedeljak. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku.

Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo.

Na vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, ali kako je dan ranije predviđen za najužu porodicu, ovog dana se ugošćavaju kumovi, rodbina, prijatelji.

Vaskršnji ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak, iz razloga što po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. Naime, taj dan je posvećen upokojenima i stoga treba otići na groblje i zapaliti sveću, urediti groblje, odneti farbana jaja na grob jer je taj dan posvećen upokojenima.