1521 - Portugalskog moreplovca u službi Španije Fernanda Magelana, koji je svojom ekspedicijom dokazao da je Zemlja okrugla, ubili su urođenici na filipinskom ostrvu Makatan. Prvi je ispitao jugoistočne obale Južne Amerike, a kod Ognjene zemlje otkrio je moreuz između Atlantskog i Tihog okeana, nazvan Magelanov moreuz. Posle njegove smrti ekspedicija koju je predvodio je nastavila put i oplovila planetu, vrativši se 1522. u Španiju sa samo jednim brodom i 18 ljudi, od pet brodova i 270 mornara koji su 1519. krenuli na put.

1791 - Rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Prvi telegraf pušten je u rad 1844. na liniji Vašington-Baltimor. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu Morzeova azbuka.

1820 - Rođen je engleski filozof i sociolog Herbert Spenser, koji je nastojao da sistematizuje sfere humanističkih nauka na osnovu pojmova razvitka, prilagođavanja i progresa i smatrao je da je osnovni zadatak filozofije da otkriva zakonitosti važeće za oblasti socijalnih odnosa. Pre Čarlsa Darvina počeo je da razvija evolucionistička shvatanja, i iz njih je izvodio i neke društvene teorije. Poznat je po organskoj teoriji društva i biologizovanju društvenih pojava. On je začetnik teorije organicizma. Dela: "Sistem sintetičke filozofije", "Uvod u studije sociologije", "Faktori organske evolucije", "Klasifikacija nauka", "Autobiografija".

1872 - Osnovano je Srpsko Lekarsko društvo. Pored staleških pitanja ono se bavilo i stručnim radom vezanim za medicinske, zdravstvene i socijalne prilike u srpskom narodu. Kada je započelo s radom Srpsko Lekarsko društvo imalo je devet redovnih, jednog počasnog i 34 dopisna člana iz unutrašnjosti, kao i 24 člana iz drugih zemalja, većinom slovenskih u skladu sa tadašnjim duhom vremena. Osnivači su bili: Aćim Medović, Jovan Mašin, Djorđe Klinkovski, Jovan Valenta, Panajot Papakostopulos, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Djorđević, Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Ranimir. Ubrzo su im se pridružili i Josif Pančić i Mladen Janković.

1893 - Rođen je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski rat ušao je kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Nakon kapitulacije 1941. odlučio se na otpor okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941. Odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktiziranje, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci odlučili da podrže efikasniji Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i konačno slom Mihailovićevog pokreta. Osuđen je s obrazloženjem da je sarađivao sa okupatorom kao i zbog zločina njegovih potčinjenih. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948, zbog spasavanja američkih pilota. Rehabilitovan je odlukom Skupštine Srbije 2004. godine.

1929 - Umro je srpski vojvoda Stepan-Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Rođen je u Kumodražu kod Beograda. U Cerskoj bici avgusta 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu sa Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a potom je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. postao je ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, zatim je krajem 1912. i početkom 1913. učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu s Drugom armijom odbranio je prilaz Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke u septembru 1914. njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. U Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile su teške borbe na području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da sa juga obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale su u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916. uspeo je da sa Drugom armijom, u sadejstvu sa Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

1957 - Umro je Kirilo Savić, šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet završio je u Beogradu 1892. a potom se usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjeriski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata. Formirao je školu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50 godina od izdavanja važe kao neprevaziđeni, što je prava retkost u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut "Kirilo Savić".

1972 - Umro je Kvame Nkrumah prvi predsednik nezavisne Gane, istaknuti borac protiv kolonijalizma i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih. Posle studija prava u SAD i boravka u Londonu gde je od 1945. do 1947. bio sekretar Stalnog komiteta za zapadnu Afriku, 1949. osnovao je u Gani Narodnu partiju. Ubrzo je uhapšen i u zatvoru je dočekao pobedu svoje stranke na izborima 1951. To mu je omogućilo da 1952. postane predsednik vlade Zlatne Obale, koja je pod nazivom Gana 1957. stekla nezavisnost od Velike Britanije kao prva britanska kolonija u Africi južno od Sahare. Republika je proglašena 1961. s Nkrumahom kao predsednikom, koji je 1964. zaveo autoritarnu vladavinu s jednopartijskim sistemom, u nameri da Ganu vodi putem "afričkog socijalizma". U vreme posete azijskim zemljama, zbačen je udarom 24. februara 1966. posle čega se sklonio u Gvineju, a umro je u Bukureštu tokom posete Rumuniji. Dela: "Autobiografija Kvame Nkrumaha", "Govorim o slobodi", "Afrika se mora ujediniti", "Neokolonijalizam, poslednji stadijum imperijalizma", "Kongoanski izazov", "Glas iz Gane", "Velika laž", "Tamni dani Gane", "Priručnik revolucionarne borbe", "Spektar crne moći".

1999 - NATO avioni bombardovali su centar Surdulice usmrtivši najmanje 20 civila, uključujući 12 dece, pri čemu je srušeno ili oštećeno više od 500 kuća. Portparol NATO Džejms Šej pokušao je da obmane javnost pričom o "jednoj bombi koja je promašila cilj", ali ga je demantovao izveštač američke TV mreže CNN koji je, na osnovu onog što je video na licu mesta, izjavio: "Nema nikakve sumnje, potpuno sam uveren na osnovu onoga što vidim da je ovde palo više od jedne bombe".

2007 - Umro je Mstislav Rostropovič, vodeći svetski violončelista. Prve godina života Rostropovič je proveo u rodnom Bakuu (Azerbejdžan) gde je njegov otac Leopold Rostropovič bio profesor konzervatorijuma, a prvi koncert održao je u Slavjanskoj, sa samo 12 godina. Bio je i dirigent, kompozitor, pijanista, menadžer, mecena. Rostropovič je 1974. godine lišen sovjetskog državljanstva i morao je da napusti zemlju. Krajem 60-ih kada je Aleksandar Solženjicin izgnan, Rostropovič je tim povodom napisao otvoreno pismo "Pravdi" štiteći svog prijatelja. Čak 60 kompozitora pisalo je muziku posebno za njega, poput Prokofjeva, Šostakoviča, Britena, Pendereckog. Počasni je doktor više od 50 svetskih univerziteta i nosilac najviših ruskih i međunarodnih priznanja.

2017 - Više desetina osoba, uključujući dvadesetak policajaca i trojicu poslanika povređeno je u Skoplju pošto je masa pristalica VMRO-DPMNE upala u Skupštinu Makedonije (Sobranje). Neredi su započeli nakon što je glasovima socijaldemokrata i albanskih partija Talat Džaferi izabran za predsednika tog tela. Policija je evakuisala poslanike, a sukobila se s demonstrantima građanske inicijative "Za zajedničku Makedoniju" koji su prethodno podigli šatore ispred tog zdanja.

2018 - U pograničnom selu Panmundžom, sastali su se čelnici dve Koreje, Kim Džong Un i Mun Džae. Prilikom samita koji je ocenjen kao istorijski, dve zemlje dogovorile su prekid svih neprijateljskih delovanja "na zemlji, na moru i u vazduhu" a koja mogu da uzrokuju vojne tenzije i sukobe. Lideri obe države objavili su da će, počevši od 1. maja, obustaviti propagandu kojom su dve zemlje zasipale jedna drugu. Susret bi trebalo da dovede i do objave zvaničnog kraja ratnog sukoba. Potpisana je i deklaraciju kojom je predviđena "potpuna denuklearizacija Korejskog poluostrva".