1584 - Umro je ruski car Ivan Grozni, prvi car Rusije, koji je radi stvaranja jake centralizovane države ojačao samodržavlje i suzbio samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, zbog čega je dobio nadimak "Grozni" (u značenju strašni, silni). Ustanovio je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. je radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir.

1745 - Umro je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer. Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742, najduže u istoriji Velike Britanije.

1780 - Rođen je knjaz Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860. Borio se u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Turske, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost knjaževskog dostojanstva. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Turska i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče sa vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

1839 - Između Kine i Velike Britanije izbio je Opijumski rat pošto su se kineske vlasti odvažile da onemoguće dopremanje opijuma u Kinu. Rat je 1842. završen porazom Kine, koja je primorana da Britancima ustupi Hongkong (britanski zvanični naziv bio je Viktorija), otvori pet luka za britansku trgovinu, plati ratnu odštetu i zaključi neravnopravan ugovor kojim su britanskim građanima u Kini date posebne privilegije.

1844 - Rođen je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe "Velika petorica", čije delo odlikuju raskošne orkestarske boje, briljantna instrumentacija i virtuozna orkestracija. Oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Veoma je značajan i kao pedagog: među njegovim učenicima bili su i Igor Stravinski i Sergej Prokofjev. Napisao je "Principe orkestracije", standardni priručnik na svim muzičkim akademijama u svetu. Dela: opere "Sadko", "Zlatni petao", "Snjeguročka", "Carska nevesta", simfonijske kompozicije "Fantazija na srpske teme", "Šeherezada", "Španski kapričo".

1850 - Po odobrenju knjaza Aleksandra Karađorđevića, a po projektu Ilije Garašanina, osnovana je Artiljerijska škola, kasnija Vojna akademija Kraljevine Srbije. Prvi kurs Artiljerijske škole trajao je od 1850. do 1855. i završilo ga je (i dobilo činove) 10 lica, četvorica su kasnije postali generali a četvorica pukovnici. Datum osnivanja Artiljerijske škole, kasnije Vojne akademije, kao začetak modernog vojnog školstva u Srbiji, danas se obeležava kao Dan Vojne akademije.

1871 - Građani Pariza podigli su revoluciju, poznatu kao Pariska komuna, čiji je neposredni povod bio Francusko - pruski rat. Naoružani radnici, nazvani "komunari", stvorili su Nacionalnu gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i proglasili komunu, koja je u krvi ugušena krajem maja 1871.

1874 - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka. Postao je najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po dolasku boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno sa grupom intelektualaca sličnih nazora proteran, nevoljno 1922. Potom se vratio hrišćanstvu, mada su mnogi njegovi stavovi ostali potpuno neprihvatljivi za crkvene zvaničnike. Bio je veoma plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem periodu sebe smatrao "Hrišćanskim socijalistom". Umro je 1948. u Francuskoj. Dela: "Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija slobode", "Čovek i mašina", "Izvori i smisao ruskog komunizma", "O čovekovom ropstvu i slobodi", "Novo srednjovekovlje".

1932 - Rođen je Džon Apdajk, američki pisac i književni kritičar. Ironičan i sumoran posmatrač, pisac snažnog introspektivnog dara. Prividno banalnim temama svedočio je o moralnim dilemama modernog čoveka. Diplomirao je engleski na Harvardu. Najpoznatiji je po ciklusu o Hariju Zeki Angstromu. Za dela "Zeka je bogat" i "Zeka je umro" dobio je Pulicerove nagrade. Bio je jedan od najplodnijih američkih autora, tokom višedecenijske karijere napisao je oko pedesetak knjiga. Za ugledni magazin "Njujorker" redovno je pisao kratke priče. Ostala dela: romani "Beži, Zeko, beži","Kentaur", "Sajam u ubožnici", "Na farmi", "Parovi", "Zeka se vraća", "Oženi me", "Državni udar", "Veštice iz Istvika", zbirke priča "Ista vrata", "Golubije perje", "Muzička škola", "Problemi", "Muzeji i žene".

1936 - Umro je grčki državnik Elefterios Venizelos, osnivač Liberalne stranke i pet puta predsednik vlade od 1910. do 1933. Predvodio je borbu za oslobođenje Krita od Turaka i ujedinjenje tog grčkog ostrva u Mediteranu s maticom. Sklopio je Balkanski savez i ušao u Prvi balkanski rat protiv Turske 1912. i uspeo je da ojača i proširi Grčku u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Bio je veliki prijatelj Srbije. Kad su tokom Prvog svetskog rata Centralne sile ponudile Grčkoj teritorijalne ustupke, pod uslovom da prekrši sporazum o savezništvu sa Srbijom i stupi u rat protiv nje, ponudu je odbio, rečima: "Grčka je suviše mala zemlja da bi učinila tako veliku podlost". Kao premijer reformisao je radničko i agrarno zakonodavstvo i reorganizovao kopnenu armiju i ratnu mornaricu. Umro je Francuskoj, u emigraciji, gde se našao zbog suštinskog dugogodišnjeg neslaganja sa grčkom kraljevskom dinastijom.

1948 - Sovjetski Savez je iz tadašnje Jugoslavije opozvao vojne stručnjake pod izgovorom da su "okruženi neprijateljstvom", a sutradan i civilne, u pokušaju da jugoslovensko rukovodstvo pritiskom natera da prihvati kurs koji je nametao Informbiro.

1956 - Umro je srpski episkop Nikolaj Velimirović (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožić). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvaničnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada više vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišćanskih crkava - što je pokazatelj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobično plodan, ali često neujednačen i čak kontradiktoran. Dela: "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija crkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na jezeru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Kasijana", "Žetve Gospodnje", "Divan", "Jedini Čovekoljubac" i dr.

1965 - Umro je bivši egipatski kralj Faruk I, poslednji monarh Egipta. Na presto je stupio 1936, ali je njegov vladarski autoritet okrnjila nemogućnost da spreči britansko uplitanje u unutrašnja pitanja Egipta i vojni poraz u prvom arapsko-izraelskom ratu 1948. S vlasti su ga 1952. zbacili pobunjeni oficiri, posle čega je prinuđen da ode u izbeglištvo i umro je u Rimu.

1980 - Umro je nemački filozof Erih From. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: "Bekstvo od slobode", "Čovek za sebe", "Zdravo društvo", "Veština voleti", "Zen-budizam i psihoanaliza", "Anatomija ljudske destruktivnosti", "Misija Zigmunda Frojda", "Marksova koncepcija čoveka", "Čovekovo srce", "Bićete kao bogovi".

2008 - Tibetanska vlada u egzilu saopštila je da je u Lasi na Tibetu, poginulo 99 ljudi, u sukobima tibetanskih demonstranata i kineskih snaga bezbednosti, tokom višednevnih nemira započetih 8 dana ranije, povodom obeležavanja 49. godišnjice tibetanske pobune, koju je tada ugušila vojska.

2018 - Vladimir Putin ubedljivo je pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji, osvojivši 76,67 odsto glasova, čime je obezbeđen novi mandat.