Kada pomislite na velike ratne zločine, zverstva počinjena za vreme Zalivskog rata početkom devedesetih godina prošlog veka često nsu među prvima.

Jedan od najvećih ratnih zločina tog vremena izvršile su američke vojne trupe protiv iračkih vojnika koji su se povlačili. Danas je ovaj ratni incident poznat pod nazivom "Autoput smrti", a desio se u februaru 1991. godine kada se Irak saglasio sa predlogom Sovjetskog Saveza da povuče svoje trupe iz Kuvajta. Bušova administracija je odbijala da poveruje da je Irak zaista pristao na te uslove.

Zapadni novinski izveštaji nazivaju put Auto-put 80 i on ide od Kuvajt Sitija do pograničnih mesta Abdali (Kuvajt) i Safvan (Irak), a onda do Basre. Put je popravljen tokom kasnih devedesetih i korišćen je u početnoj fazi izvazije Iraka iz 2003.

Napadi su se odvili na dva različita mesta: na 1.400 vozila na glavnom putu severno od Al Džahre i na oko još 400 na obalskom putu ka Basri. Prvu su činili uglavnom civilna vozila, a drugu pretežno vojna. Kada su ga posetili novinari, prva kolona je bila duga neprekidna linija oštećenih i napuštenih vozila. Na drugom putu, vozila su uništavana na mnogo širem području u manjim grupama.

Napad zbog kojih je put po zlu čuven je postao stvar kontroverze, sa nekim komentarima koji tvrde da je upotreba sile bila preterana, da su se iračke snage povlačile i da je kolona uključivala mnogo izbeglica. Iako nijedan reporter nije bio prisutan tokom akcije, a medijski izveštaji se nisu pojavili skoro mesec dana, fotografije snimljene kasnije su pokazale dramatične scene spaljenih ili uništenih vozila.

Grupe za zaštitu ljudskih prava su označile događaj kao ratni zločin velikog intenziteta – namerno bombardovanje gde su bežeći irački vojnici bili zaglavljeni u pomahnitaloj saobraćajnoj gužvi. SAD su navodile da je samo nekoliko iračkih vojnika pronađeno u olupinama.

Druge analize su predložile broj mrtvih od najmanje 800-1000, ali su odbačene cifre spominjale čak 10.000 mrtvih.