Varindan je uvek 17. decembra po gregorijanskom kalendaru. Pravoslavna crkva ga je posvetila Svetoj Varvari, kćerki velikog velmože Dioskora, koji se razgnevio kada je saznao da je njegova kći postala hrišćanka. Zbog toga ju je ubio 306. godine.

Njene svete i čudotvorne mošti čuvaju se u Kijevu. U Srba je običaj da se tog dana u posudu s vodom potope zrna pšenice i na Božić iznesu na sto i pogleda koliko su visoko izrasle zelene vlasi.

Po tome se tumači koliko će biti dobra naredna godina za sejanje pšenice.

Uoči Varindana kod Srba je običaj da domaćica pomeša žito, mahunarke, kukuruz, beli i crni luk, i stavi sve u lonac da se vari. Kada je jelo, koje se zove varica, skuvano, okupe se deca sa majkom i pre posluženja pevaju:

Varila se varica, Savica se hladila. Nikolica kusa, Majka mu se busa Kozica se kozila, okozila kozice Da tor bude puniji, ovčice se jagnjile Krave nam se telile, kobile se žrebile Dobri ždrale, sokole, nek ih momci igraju.

Varica se jede za ručak i večeru, a jedan deo se ostavlja za Božić i iznosi na trpezu kao obredno jelo. Jedan deo se ostavi i za stoku.

U Popovom Polju varicu prvo svečano nose na stoci, a jedan deo ostave za Božić, kada je ponovo nose stoci.

Veruje se da od Varindana do Božića nije dobro sanjati. Ako neko sanja, onda o tome nikome ne govori, niti se snovi tumače. Ko sanja i dira garave sudove, te zime će mu vuci napadati stoku.