1494 - Odštampan je "Oktoih prvoglasnik" - prva srpska štampana knjiga. Đurađ Crnojević vladar jedne od srpskih srednjovekovnih zemalja - Zete, kupio je 1492. u Veneciji štamparsku presu i pokretna slova. Štampariju je vodio jeromonah Makarije. Do 1496. kada je prestala da radi, štamparija je izradila sledeće knjige: pomenuti "Oktoih prvoglasnik", zatim "Oktoih petoglasnik", "Psaltir s posledovanjem", "Četvoroevanđelje", "Trebnik" (molitvenik) i "Cvetni triod" - nedovršen. Sve knjige su štampane srpskom ćirilicom, u crvenoj i crnoj boji. Grafička rešenja su poštovala tradicije pravoslavnih bogoslužbenih knjiga. Najstarija srpska štamparija jedna je od prvih štamparija Evrope iako je radila svega 4 godine.

1643 - Rođen je engleski fizičar, matematičar, mehaničar i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembridžu. Otkrio je Opšti zakon privlačenja masa (gravitacija), čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do smrti 1727. bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva (Akademija). Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni račun. Postavio je temelje klasične fizike i otkrio neke zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonačni red, metodu približnog određivanja vrednosti nula funkcije, klasifikovao oko 80 aglebarskih stepena. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu čast znakom N obeležava se sila.

1710 - Rođen je italijanski kompozitor Đovani Batista Pergolezi. Komponovao je u maniru napuljske bufo-opere, dela koja odišu neposrednošću i vedrinom, zanimljivim situacijama i melodikom na narodnim tradicijama. Dela: opera "Služavka gospodarica", crkvena muzika "Stabat mater".

1785 - Rođen je nemački filolog i književnik Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. Skrenuo je pažnju intelektualne javnosti na narodne umotvorine i jezik. Izučavao je istoriju jezika i starije književnosti. Bavio se narodnim predanjem, mitovima i bajkama, folklorom i običajima. Zasnovao je 1852. veliki "Nemački rečnik" i napisao je "Istoriju nemačkog jezika". Prevodio je srpske narodne pesme i uopšte bio je sklon Srbima, a iz prijateljstva s Vukom Karadžićem nastao je prevod Vukove Srpske gramatike. Zajedno s mlađim bratom Vilhelmom sakupio je i obradio mnoge bajke poznate deci širom sveta.

1797 - Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio je Austrijance kod Rivolija u Italiji.

1809 - Rođen je francuski učitelj Luj Braj, pronalazač azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispupčenih tačaka, čije kombinacije označavaju pojedina slova, što je omogućilo slepima da mogu da čitaju.

1842 - U dvorani Teatra na Đumruku srpski kompozitor i vojni kapelmajstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio je koncert umetničke muzike. Ovaj događaj prvi je zabeleženi javni nastup ove vrste u Beogradu, mada ih je nesumnjivo bilo i ranije.

1881 - Rođen je srpski episkop Nikolaj Velimirović (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožić).

1890 - Rođen je Moša Pijade, srpski političar jevrejskog porekla, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Rođen je na Dorćolu koji je tada znatnim delom bio naseljen jevrejskim stanovništvom. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog nacionalizma i prišao je Komunističkoj partiji i postao je 1921. član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa CK KPJ - "Komunist", 1925. osuđen je na 20 godina robije. U zatvoru je preveo "Kapital", "Bedu filozofije" i "Manifest komunističke partije" Karla Marksa. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora, na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu, bio je potpredsednik Predsedništva. Osnivač je 5.11.1943. novinske agencije TANJUG. Zaslužan je za očuvanje, nakon Drugog svetskog rata, fruškogorskih manastira.

1892 - Rođen je srpski pisac i istoričar književnosti Milan Bogdanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu i predavač na Filozofskom i Fakultetu likovnih umetnosti. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi "Stari i novi".

1932 - Vlada britanske kolonije Indije zabranila je Indijski nacionalni kongres i uhapsila je njenog vođu Mahatmu Gandija, koji je predvodio borbu za nezavisnost Indije.

1948 - Velika Britanija priznala je Burmu (sadašnji Mjanmar) kao nezavisnu republiku s prvim predsednikom vlade Takinom Nuom.

1960 - U saobraćajnoj nesreći poginuo je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegovo književno delo zasnovano je na idejama sveprisutne paradoksalnosti savremenog sveta. Smisao je pronalazio u stvaralaštvu, po njegovim rečima, "stvarati znači dva puta živeti". Dela: romani "Stranac", "Kuga", "Pad", pozorišni komadi "Kaligula", "Pravednici", "Opsadno stanje", "Nesporazum", eseji "Svadba", "Mit o Sizifu", "Pisma nemačkom prijatelju", "Pobunjeni čovek".

1972 - Pakistan je zatražio razgovore sa Indijom posle rata u kojem je poražen, a dotadašnji Istočni Pakistan postao nezavisna država Bangladeš.

1989 - U međunarodnim vodama Sredozemnog mora naspram libijske obale, američki vojni avioni oborili su dva libijska lovca koji su navodno zapretili nosaču aviona "Džon F. Kenedi".

2000 - Preminuo je Slobodan Stojanović, dramski pisac i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Kao scenarista Stojanović je najpoznatiji kao autor televizijske serije "Više od igre". Bio je umetnički direktor Savremenog pozorišta u Beogradu i urednik Televizije Beograd. Osim niza dramskih tekstova autor je i dva romana i jedne zbirke pripovedaka.

2005 - Nepoznati napadači ubili su guvernera Bagdada Alija el Hajdarija.

2007 - Apelacioni sud kanadske provincije Ontario zvanično je priznao pravo jednog petogodišnjeg dečaka da ima tri roditelja - oca i dve majke koje više od 15 godina žive u homoseksualnoj zajednici, i od kojih je jedna dečakova biološka majka. Dve žene, obratile su se sudu pošto nisu želele da problem reše usvajanjem deteta što bi dovelo do toga da otac izgubi status roditelja. Homoseksualni brakovi su legalni u Ontariju od 2003. a od 2005. na celoj teritoriji Kanade.

2009 - Umro je Ivan Gubijan, atletičar, reprezentativac negdašnje Jugoslavije, osvajač srebrne olimpijske medalje u bacanju kladiva 1948. u Londonu. Bio je od osnivanja AK Partizan član tog najtrofejnijeg beogradskog kluba. Prvi je izveo tehniku bacanja kladiva sa četiri okreta i danas najzastupljeniju u ovoj atletskoj disciplini. Pet puta bio je prvak Jugoslavije (1948, 1949, 1950, 1952. i 1953), i pet puta je popravljao državni rekord dovevši ga od 56,24 metara (Beograd, 13. oktobra 1947) do 59,69 metara (Istanbul, 14. avgusta 1955).

2010 - U Dubajiu je, uz veličanstven vatromet i u prisustvu 6.000 zvanica, otvoren Burdž Dubai, najviša zgrada na svetu. Objekat koji je svečano otvorio vladar Dubajia šeik Mohamed bin Rašid Al Maktum koštao je 1,5 milijardi dolara. Najviša kula na svetu visoka je 829 metara ima 168 spratova i vidljiva je na udaljenosti od čak 95 kilometara. Prvobitni naziv docnije je promenjen u Burdž Kalifa (Kalifova kula).

J. Stanković