Kako je statistika Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" potvrdila, i 2016. godine, Srbi su najviše umirali od srčanih oboljenja. Na godišnjem nivou od ovih posledica umre više od 50.000 ljudi. To znači da svakog sata, svakog dana u godini, od srčanih oboljenja umre šest osoba, starosne dobi od 25-64 godina. Pokazalo se da je svaki peti bio muškarac, a svaka 14. žena.

Na 100.000 stanovnika oko pet umre bez ikakvih prethodnih kardiovaskularnih problema, u Srbiji između 16.000 i 18.000 pacijenata doživi infarkt godišnje, a trećina njih nikada ne dođe u bolnicu.

Naši lekari tvrde da Srbija ima 13 centara u kojima se radi kateterizacija srca, da je ove godine u njima uspešno izlečeno 5.093 pacijenata, pružajući im najsavremeniju terapiju.

Faktora koji izazivaju srčana oboljenja ima mnogo, pre svega konzumiranje cigareta, povišen krvni pritisak, povišen holesterol, stres ali i genetska predispozicija.

Najčešći uzrok infarkta je zakrčenje krvnih sudova koji snabdevaju krvlju srčani mišić. Infarkt srca nastaje kada dođe do pucanja plaka (nataloženih naslaga) na aterosklerotskoj promeni, tada se sadržaj plaka oslobodi i zapuši neku od koronarnih arterija. Deo srca koji ona ishranjuje ubrzo odumire. Drugi, ređi, uzrok je grčenje srčanog mišića oko arterije.

Najčešći uzroci koji dovode do ove vrste bolesti su: hipertenzija (visok krvni pritisak), genetika, fizička neaktivnost, pušenje, stres, dijabetes i gojaznost. Lekari napominju da više od 80 odsto prevremenih smrti i više od 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom tri bitna faktora rizika − pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

U svetu svake godine umre više od 17 miliona ljudi od bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine od tih bolesti umreti čak 20 miliona osoba.

I. P.