U nedelju se ponovo pomerio sat, i Srbija je prešla na zimsko računanje vremena.
Međutim, u medijima se provukla i vest da je pitanje trenutka kada će pomeranje sata, tačnije zimsko i letnje računanje vremena, definitivno da se ukine kao što su to već uradile neke zemlje. Astronom Branko Simonović za Novo jutro kaže da smatra da treba da postoji samo jedno i trajno računanje vremena.
- Kada će to biti je diskutabilno, nama je svakako dobro da se bavimo tim pitanjem. Ja se zalažem godinama za ostajanje na trajnom vremenu. U javnosti postoji dilema o letnjem i zimskom računjanju vremena, ja samo želim da ponudim i treće rešenje koje je ravnopravno - rekao je Simović.
Zimsko računanje vremena časti nas sat viška
Pomeranje kazaljke na satu sprovodi se na osnovu Zakona o računanju vremena, a čas koji se 28. oktobra, zbog pomeranja za jedan sat unazad pojavljuje dva puta između 02.00 i 03.00, označava se prvi put kao čas 2A, a drugi put kao čas 2B.
Simovnović smatra da treba da ostane zimsko čitanje vremena, a da se radno vreme pomerimo za sat unazad.
Pomeranje sata uvek pada između subote i nedelje. Kako neuropsihijatar prof.dr Dijana Lazić Puškaš kaže ljudi generalno ne vole promene, pa ni promene na časovniku.
- Mi se budimo po satnici na koju sam navikli. Pogledajte kako je danas bio haos u saobraćaju, mnogo veći nego inače. Mi kada prelazimo na novo računanje vremena teško podnosimo - smatra Lazić Puškaš.
Ruska akademija medicinskih nauka kaže da kada se prelazi sa zimskog na letnje računanje vremena učestalost samoubistava je veće za 66 odsto. U Danskokoj depresija raste za čak 11 odsto, a pet odsto srčanih udara je više.
- Mi smo realno rečeno dobili sat vremena viška. Ovo na neki način mnogo više odgovara. Nije samo reč o satnici, pogledajte i kakva je promena vremena napolju, mi više nemamo ni proleće ili jesen - objađšnjava kardiolog prof.dr Dragan Simić dodajući da njegovi pacinenti se žale na vremenske promene koje im smetaju, a ne na sat.
