Mileva M. (27) i njen nevenčani suprug Nenad P. (35) iz Velikog Polja kod Obrenovca uhapšeni su u četvrtak, jer su skoro dve godine držali kao robinju njenu školsku drugaricu J.V. (28) i zverski je mučili. Nesrećnu devojku su držali vezanu lancem, silovali je metlom, terali je da jede izmet, žigosali žaračem i primoravali na prosjačenje i prostituciju.

J.V. je imala porodičnih problema i zbog toga je rešila da ode od kuće. Utočište, utehu i pomoć joj je u tom trenutku ponudila Mileva i nesrećna J.V. joj je poverovala.

Danas, nesrećna devojka hospitolizovana i pružena joj je sva pomoć. Mileva i Nenad su inače u kraju poznati po tome da su bili agresivni. Jedan od razloga je i otimanje socijanle pomoći koja je iznosi oko 11.000 dinara. Ljubavni par je u pritvoru i biće saslušani u Višem tužilaštvu u Beogradu.

Bivši šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti Boža Spasić prokomentarisao okruženje i “kuću užasa” rekavši da se na snimku vidi da je reč o kući koja je prilagođena nameni za koju je korišćena prethodne dve godine.

- Ono što mene brine, a to je što niko nije želeo da priča za televiziju. Ljudi ne žele da se mešaju u neke stvari, da kažu šta vide i kako vide. Jako sam ljut, jer mislim da su ovde zakazali državni činioci. Građani mogu i ne moraju da prijave, ali država je ta koja treba da deluje i da ne dozvoli da se ovako nešto desi - naglasio je Spasić dodajući da postoje lokalni policajci koji inače sve znaju.

- Ne mogu da verujem da nije prošla policija i videla šta se tu dešava - ističe Spasić, dodajući da je ranije bio policajac koji je sve znao, jer se na ovaj način vidi da se gubi komunikacija i odnos između nadležnih i građana.

Spasić je istakao da je u svetu ovo veoma česta pojava, ali da kod nas to nije slučaj ili da se bar o tome ne priča toliko.

- Ovde se radi i o krivičnom delu trgovine ljudima i biće tu dosta posla za tužioca.

Spasić se pita “kako se izgubila iz tog svog sela, izgubila a da njen nestanak niko nije prijavio”.

- Mislim da mnogo dublje moramo da uđemo u jedne takve problem. Ova krivična prijava je data da bi se odredio pritvor. Ovu priliku moramo da iskoristimo i da damo neku žestoku kaznu kao primer - dodaje Spasić.

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević rekla je da se J.V. ne nalazi u Sigurnoj kući, pretpostavljajući da se nalazi u nekoj zdravstvenoj ustanovi.

- Posle svega pretpostavljam da ona mora da se pregleda i da joj se pomogne u zdravstvenom smislu, ali i da zaleči psihičke traume - kaže Stanojević, ali ističe da ona zapaža jedan drugi problem.

- Meni je taj komšiluk neverovatan, nije važno da li je to selo, ulica ili zgrada. Sve jedno koliko je ona bila tamo, ljudi su znali. Neki komšija je čak pokušao da joj da hranu. Prijava policiji može da bude anonimna, nema nikakvog straha - dodaje Stanojević i pita se da li su se ljudi navikli na takva stvari.

- Mi brinemo o tome ko je šta kupio, ko je šta spremio za ručak. Ovde je zataila veza između policije i građana. Uvek policija ima svoje ljude koji nadziru i to je tkzv. teriorijalna zaštita - kaže neuropsihijatr prof.dr Dijana Lazić Puškaš.

- Strah je jači od svega. Postoji pojam Stokholmski sindrom, kada je žrtva vezana za zlostavljača. I kod incest, i seksualnog zlostavljanja, žrtve paradoksalno nalaze opravdanje. Onaj ko zlostavlja uvek šalje poruke. U ovom slučaju sam pročitala da je žrtva imala i psihičke smetnje, nije lečeno i nije se radilo sa njom. Verovatno je ta njena primarna porodica nije imala ništa protiv da je prešla kod nekog drugog na tanjir. Pa pas nestane, pa se traži - ističe Lazić Puškaš, naglašavajući da je zataila najviše komunikacija sa Centrom za socijalni rad.

Posebni savetnik ministra za rad Dragano Vulevićić za Novo jutro kaže da je, u ovom slučaju, problem taj što institucije ništa nisu znale o tome.

- Mi već 30 godina živimo u akutnom stresu. Ovu situaciju smo nomralizovali. Kod nas je normalno da ja vidim da je noćas bila pucnjava u Beogradu, ili nešto tako. Službe ne mogu da reaguju kada nemaju saznanja, a građani su ti ili mediji da prijave svaki vid zlostavljanja ili zanemarivanja. Tada službe mogu da reaguju - dodaje Vulević, ističući da u Centru za socijlan rad rade ljudi koji su, kako kaže, osetljivi na takve priče.

Činjenica je je ovaj par ima i maloletnu decu koja su prisustvovali svim tim situacijama. - Centar je reagovao. Ono što je prvi zadatak dece je obezbeđenje bezbednosti dece, njihovog zdravlja i egzistencije i vrsta psihosocijlne-podrške zbog svega kroz šta su prošli - dodaje Vulević, dodajući da je Centar znao šta se dešava hitno bi reagovao u odnosu na žrtvu i odnosu na decu.