Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut

U ekskluzivnom intervjuu za portal PINK.RS, dr. Zoran Milivojević psihoterapeut rekao je da lekovi mogu da pomognu do određene mere, ali da je ipak psihoterapija prava pomoć, zato što pomaže ljudima da preispituju svoja uverenja.

Kada se ljudi javljaju psihoterapeutu?

Ljude na psihoterapiju dovode njihova loša osećanja. Ljudi se loše osećaju, ta osećanja nisu oranskog uzroka, nego su povezana sa nekom životnom situacijom, nekim razmišljanjima itd. Oni su naravno pokušali prvo sami sebi da pomognu. Eventualno su o tome razgovarali sa svojim najbližim ljudima, ali kako ni to ne pomaže, onda se obraćaju za profesionalnu pomoć. Prvi korak je obično odlazak psihijatru koji im daje lekove. Međutim, lekovi mogu da pomognu do određene mere. Psihoterapija je prava pomoć, zato što pomaže ljudima da preispituju svoja uverenja. Znači da neka pogrešna uverenja zbog kojih imaju određene probleme emotivne ili poremećaje.

Da li možemo da prepoznamo sami kada je potebno otići na razgovor sa psihoterapeutom?

Kao što sam rekao, kada se loše osećamo, da ne možemo sebi da pomognemo, ili kada smo hronično neuspešni u nekim važnim aspektima života. Na primer, neko u ljubavnim odnosima uvek ponavlja neki obrazac, ili bira pogrešno, ili ostane sam, ili se ispostavi partner nasilnik, ili alkoholičar. Onda vrlo verovatno ta osoba na neki način utiče na izbor tog partnera. A psihoterapeut mu može pomoći da osvesti i proveri taj obrazac.

Koliko obično traje terapija?

Pa zavisi od problema. Ja verujem da bar trećina ljudi koji dolaze razreši svoje probleme u nekoliko seansi. Jednostavno počnu bolje da razumeju sebe i zašto osećaju to što osećaju. I onda kada se ljudi orijentišu mogu i sami to da prevaziđu. Oni ljudi koji dolaze zbog emotivnih kriza, tu je potrebno ne znam do nekih deset do dvanaest dolazaka. I naravno kada su u pitanju neki teži poremećaji, onda je u zavisnosti od poremećaja, životnih okolnosti i situacija itd., terapija može da traje i par godina.

Upravo je završen XXIII Međunarodni Kongres psihoterapeuta Srbije i VIII Kongres psihoterapeuta Srbije, gde su mogli da se vide i čuju izuzetni stručnjaci iz oblasti psihoterapije. Koliki je značaj jednog ovakvog Kongresa?

Ono što mogu da kažem da je Beograd ovih dana bio centar evropske psihoterapije. To znači da su eminentni psihoterapeuti Evrope došli u Beograd, gdesmo organizovali zajednički događaj XXIII Međunarodni Kongres psihoterapeuta Srbije i VIII Kongres psihoterapeuta Srbije. Činjenica da smo mi dobili mogućnost da ugostimo kolege iz Evrope je prvenstveno priznanje domaćim psihoterapeutima koji su od strane evropskih kolega viđeni kao jedni od najaktivnijih u Evropi. Veoma je važno da su prepoznati kao savez, ovo je drugi put da se takav skup održava u Beogradu. Ovaj skup je značajan i za struku, jer kolege različitih psihoterapijskih pravaca razmenjuju iskustva i upoznaju se i povezuju se, upoznajemo se sa novim istraživanjima i novim stvarima u svetu. Imamo i erminentne predavače. Isto je tako važan da domaća javnost shvati koliko su naši psihoterapeuti vrednovani kada su u pitanju kolege u Evropi.

Na Kongresu se mogu čuti mnoga eminentna imena iz sveta psihoterapije, ali ovo je velika i dobra prilika i za studente psihologije i edukante iz različitih psihoterapijskih pravaca, one koji se spremaju tek da uplove u vode ove profesije.

Antonio Aras, diplomirani teolog i praktičar u transakcionoj analizi

Aras je u intervjuu za Pink.rs rekao da je dobro što postoji jedan ovakav Kongres na kome se mogu razmeniti različita iskustva.

Koliki je značaj jednog ovakvog Kongresa za buduće psihoterapeute?

- Izuzetno je dobro što postoji jedan ovakav skup na kome se sreću kolege, gde možemo mnogo da naučimo od ljudi sa više iskustva. Ovde se sreću različiti stručnjaci iz različitih psihoterapiskih pravaca, tako da pored znanja koje stičemo, razmenjujemo i delimo iskustva. Ovo je prilika da jedni drugima pružimo podršku na putu da postanemo psihoterapeuti - rekao je Aras.

Savet za one koji misle da bi im možda bila potrebna pomoć?

- Ljudi uglavnom dele, razgovaraju i pokušavaju da reše problem koji ih muči. Često su prijatelji ti koji nam daju podršku, ali time dolazi do “ušuškavanja”, često nas bliski ljudi podržavaju, i mi nažalost, teško izlazimo iz tog stanja. Ukoliko vidite da vam se ponavlja isti obrazac, iste dileme, možda je vreme da se obratite psihoterapeutu. Nažalost, često ljudi misle da im nije potrebna pomoć, da mogu sami, ali tada može doći do sagorevanja, međutim, bolje je ranije kada osete da ih nešto tišti, muči, mogu doći i možda i lakše rešiti problem.

Koja je uloga porodice?

- Porodica i prijatelji mogu imati veliku ulogu u pomoći nekome ko ima problem. Bližnji mogu da pomognu i da budu neka vrsta ogledala i da primate da je nekom njihovom potrebna pomoć. To je veoma bitna stavka.

I najmlađima pomoć može da zatreba. Imaju li oni potrebu za terapijom?

- Roditelji treba da slušaju i čuju svoju decu. Budući da radim u školi, savetujem da se puno razgovara sa tinejdžerima. Oni imaju veliku potrebu da pričaju, ali često ne nailaze na prave sagovornike. Zapravo, često nailaze na “zid”. Pokušajte da im priđete na pravi način, ali ako vidite da ne možete potražite pomoć stručnjaka.

A. A.