Nebojša Čović tvrdi da se  protiv njega trenutno vodi kampanja i dodaje da ta piča traje već nekoliko godinama.

- Prvi udar je bio 2003. godine, odmah posle ubistva Đinđića, pa je usledilo novo 2006. sa izjavama Bagzija, pa 2008. godine sa uvođenjem nadimka Ćoki, nastavilo se sa navodima advokata Srđe Popovića - naveo je Čović.

- Ovo je klasičan pokušaj potpune diskvalifikacije. Napravljena je projekcija da odmah treba postaviti priču o političkoj pozadini i staviti u nju ljude koji su politički opasni - istakao je on i dodao da je to bio i način da se zataška priča o odgovornosti i neodgovornosti.

Čović je u emisiji "Crna hronika Specijal" rekao da je imao nesreću da bude dežurni potpredsednik tog dana kada je ubije premijer Zoran Đinđić, a on je po zakonu morao da preuzme dužnost predsednik Vlade Srbije.

- Odmah sam tada postavljao pitanja da razrešimo ko se gde i sa kim viđao, ne sumnjajući u bilo kakvu zaveru - naveo je Čović.

- Nisam došao do podataka da je postojalo zavreništvo, ali najbliži sadarnici nisu učinili sve što su mogli da se sačuva život premijera - tvrdi Čović koji dovodi u pitanje i način na koji je obavljen uviđaj ispred zgrade Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, opravdanje je bilo da je tu prolazilo mnogo ljudi.

- Došao sam posle 15 minuta. Video sam gde je udario metak, da je krv otišla i levo i desno. Pitanje zašto nisu radile kamere jer su one i pored građevinskih radova mogle da distribuiraju sliku u Centar za bezbednost - naveo je Čović.

Kako je dodao, postavlja se pitanje i zbog čega uzorci krvi nisu čuvani tako da se može uraditi DNK analiza, te utvrditi koliko tačno bilo metaka.

- Ambijent u kojem se sada nalazimo liči mi na onaj kroz koji smo prošli. Nisam čovek koji mistifikuje i koji se plaši, ali smatram da moramo biti oprezni - rekao je Čović.

On je naglasio da nikada nije bio u Šilerovoj, ni pre ni posle izgradnje, ocenivši da ne mogu biti sumnjivi prvo ljudi koji su se nekoliko puta videli sa Legijom.

Govoreći o svojim susretima sa Legijom, on je rekao da ih je bilo nekoliko puta, a poslednji 2002. godine.

- Tada sam najavio odlazak kod njega. Dobio sam informacije da Legija zajedno sa Vojislavom Šešeljem sprema kampanju protiv mene i da planira otmicu mog sina - rekao je Čović.

On je rekao i da za operativnu akciju "Mačva" nema dokumentacije. - Ona nije postojala i za to postoje papiri. Ona je izmišljena - tvrdi Čović.

- Ubiti premijera jedne zemlje, sigurno je da se radi o političkim faktorima. Ali ako pričamo o političkoj pozadini moramo biti precizni, kao i kada pričamo o ljudima koje dovodimo sa tim u vezu - dodao je Čović.

On je ponovio da ubistvo Đinđića nije bilo nemoguće bez logističke podrške iznutra i dodao da su problemi kulminirali u drugoj polovini 2002. godine kada su mediji izvestili o pokušaju ubistva Ljubiše Buhe, dešavanjima u Stupici, ubistvu bivšeg šafa beogradske policije Boška Buhe.

- Moja informisanost danas je mnogo veća, čak su me i pojedini poslanici iz tadašnje opozicije upozoravali oko nameštaljki političke pozadine ubistva Đinđića - rekao je Čović.

Govoreći o formiranju Anketnog odbora koji bi istaražio ubistvo premijeta, Čović je postavio pitanje šta je bilo koji anketni odbor rešio u Srbiji, te dodao da on nema ništa protiv toga.

Nadam se da će otkriti prava istina o ubistvu Đinđića i na raspolaganju sam da pomognem, rekao je bivši potpredsednik vlade.

S. M.