Kolumnu Gorana Vesića prenosimo u celosti:

Pre skoro osam decenija, 3. septembra 1939. godine u Beogradu, na stazi oko Kalemegdana, održan je Beogradski Gran Pri na kome su vozili najbolji vozači tog vremena.

Ova trka, tadašnje ”formule 1”, bila je jedina međunarodna trka koja je održana tokom Drugog svetskog rata koji je počeo dva dana ranije napadom nacističke Nemačke na Poljsku. Trka je bila upriličena povodom 16. rođendana kraljevića Petra, naslednika jugoslovenske krune.

Njegova majka, kraljica Marija Karađorđević, pasionirani vozač, odlučila je da u sklopu proslave sinovljevog rođendana organizuje auto trke, prvi i jedini Gran Pri ikada održan u Beogradu.

Kraljica Marija je bila jedna od najtalentovanijih i najveštijih vozača u predratnom Beogradu. Na svoju veridbu sa kraljem Aleksandrom došla je vozeći od Bukurešta do Beograda svoj automobil ”delaž” a jednom je vozila od Beograda do Pariza.

Malo je poznato da decenijama posle Drugog svetskog rata nije oboren brzinski rekord koji je kraljica Marija postavila na relaciji od Beograda do Avale. Veliku nagradu Beograda pratilo je oko 75 hiljada posetilaca u gradu u kome je tada živelo oko 360 hiljada stanovnika.

To je bio najposećeniji sportski događaj na Balkanu između dva svetska rata. Posetioci Gran Prija pratili su veliku borbu koju su vodili vozači Auto Uniona (danas Audi) italijanski šampion Tacio Nuvolari i nemački as Herman Miler i vozači Mercedes-Benca Manfred fon Brauhič i evropski šampion Herman Lang.

Među njima bio je Srbin Boško Milenković u svom plavom ”bugatiju 51” čija je jedina želja bila da izdrži trku do kraja.

Iako je trka bila sportski događaj a Kraljevina Jugoslavija još uvek daleko od ratnog vihora vesti o vojnom sukobu koji je upravo počeo uzbudile su vozače. Malo je nedostajalo da Nemac Fon Brauhič ne vozi trku.

Šef ekipe Mercedes Alfred Nojbauer na dan trke je saznao da je Fon Brauhič odlučio da se vrati u Nemačku poručivši ”da ne može mirno da sedi kada otadžbina zove”.

Nojbauer je odmah odjurio na aerodrom Barajnica i mladog Nemca uspeo da izvede iz Lufthanzinog aviona čiji su motori već bili upaljeni uz reči da ako želi u rat ”mora da sačeka još nekoliko sati”.

Nemački as, čiji je će stric feldmaršal Valter fon Brauhič dve godine kasnije predvoditi nemačku vojsku u napadu na SSSR, vratio se tako na Kalemegdan pred sam početak trke koju zamalo nije dobio. Francuski vozači Rober Mazao i Žorž Grinjar vraćeni su dan ranije sa francuske granice i nisu ni došli u Beograd jer je Francuska objavila rat Nemačkoj.

Kalemegdanska staza, dužine 2.974 metara, počinjala je između hotela Srpska kruna (danas Gradska biblioteka) i hotela Srpski kralj (restoran Park) pored Zoološkog vrta do Dušanove ulice pa pored Srednje tehničke škole (danas škole Petar Drapšin), Zavoda za izradu vojne odeće (kasnije Beko) a zatim između gradskih bedema pored Kule Nebojše do početka Karađorđeve ulice a zatim oštrom krivinom pored hotela Nacional i zgrade ambasade Francuske do starta.

Boksovi su se nalazili stotinak metara iznad startne linije kod Uzun Mirkove ulice. Vozači su vozili 50 krugova u ukupnoj dužini od 139 kilometara i 700 metara. Naročito klizak teren je bio kod Knez Mihajlove ulice gde su bolidi nakon munjevitog uspona praktično leteli desetak metra na oduševljenje gledalaca.

Pobedio je Tacio Nuvolari koje je ovo bio poslednji Gran pri u karijeri sa prosečnom brzinom od 130,8 km na sat! Danas je teško zamisliti koliko je vozačke veštine bilo potrebno vozačima da voze pedeset krugova bez zaštitne opreme pri brzini od 130 km na sat?

Na početku trke veliku borbu za prvo mesto vodili su Fon Brauhič i Lang da bi u šestom krugu ispod zadnjih točkova Fon Braufovičevog mercedesa izleteo kamičak koji je razbio Langove naočare!?

Kada je Lang jedva uspeo da se dočepa boksa za njega je trka bila završena.

U 8. krugu Valter Baumer, koji je zamenio Langa, izleće sa staze i završava među topolama pored Kule Nebojše a u 16. krugu Fon Brauhič je na klizavoj kocki kod Ambasade Francuske izgubio kontrolu nad autobomilom i poprečio se na sred krivine sa ugašenim motorom dok su prema njemu u punoj brzini jurili Nuvolari i Miler.

Automobil je srećom otklizio niz strminu a prvo mesto je preuzeo Miler sve do 31. kruga kada je morao u boks zbog problema sa levim pneumatikom. U boksu se zadržao dugo pa je pretekao Nuvolari.

Naš Boško Milenković koji je u jednom trenutku imao problem sa hladnjakom svog bugatija zaostao je 15 krugova mada je Politika sutradan ”patriotski” objavila da je to bilo samo 12 krugova.

Četiri bolida koja su učestvobala u trci na Kalemegdanu su sačuvana. Danas se bolid Auto Union Tacija Nuvolarija nalazi u Inglštatu u Nemačkoj, Milerov se nalazi u Londonu, mercedes Fon Brauhiča se nalazi u vlasništvu privatnog kolekcionara u SAD dok se mercedes Hermana Langa nalazi u muzeju u Štutgartu.

Nagradu pobedniku Nuvolariju, koja se i danas čuva u njegovom muzeju u Mantovi, dodelio je kraljević Petar. Beogradski Gran pri postao je poslednja trka pred svetski konflikt, i simboličan kraj zlatne ere automobilizma tridesetih godina. O ovom divnom događaju iz istorije našeg grada danas se malo zna a skoro da se nije ni pisalo.

Dobrica Ćosić je u svom romanu Grešnik dao detaljan opis trke. Zato će Beograd 7. septembra naredne godine sa ponosom proslaviti 80 godina od održavanja Beogradskog Gran Prija. Za tu priliku biće vraćena kocka u ulicama Tadeuša Košćuškog i Pariskoj kako bi staza bila identična kao 1939. godine.