Ovo je, kako je gradonačelnik rekao, bio i radni sastanak na kome je ustanovljeno da su u poslednje dve godine napravljeni pomaci u suzbijanju ambrozije u Beogradu, ali da to nije dovoljno, te da je to samo početak rešavanja ovog problema.

Radojičić je rekao da je u Beogradu monitoringom obuhvaćeno oko 400 hektara, a da je uništena ambrozija na 72 hektara.

– To je nedovoljno i moramo imati dugoročniji plan, opredeliti više sredstava za tu namenu i u ovaj posao uključiti i celokupno društvo. To je problem svih nas i procenjuje se da oko 30 odsto stanovnika ima problem zbog ambrozije. To se u krajnjoj instanci odražava na privredu i produktivnost ljudi. Sledeće godine moramo napraviti iskorak, ali bi trebalo promeniti i zakon jer ovakvim površinama u privatnom vlasništvu ne možemo da priđemo. Trebalo bi naći modus kroz neke vidove motivacija ili kazni kako bi se svi uključili – objasnio je gradonačelnik.

Ne obećavam potpuno uništenje ambrozije, naveo je on, i dodao da je to nemoguće, da to niko nije uradio. On je obećao da će voditi računa i pratiti napredak u vezi sa rešavanjem ovog problema.

Gradonačelnik je podsetio da je "Zelenilo – Beograd" na svim površinama koje su u njihovoj nadležnosti uništilo ambroziju i ponovio da ovim problemom treba da se bave svi kako bi Beograd bio lepši, bolji i zdraviji.

Događaju su prisustvovali i podsekretar za zdravstvo Aleksandar Stefoski, sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vukojević, Nataša Šišaković iz JKP „Zelenilo – Beograd”, direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Dragana Despot i Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Dragana Despot je istakla da suzbijanje ambrozije počinje krajem aprila i ako se govori o hemijskom suzbijanju, na svakih 20 do mesec dana ponavlja se monitoring i ukoliko rastu nove biljke, mora da se ponovi hemijski tretman.

– Krajem aprila bi trebalo pokositi na svim rizičnim mestima i gde je povoljan teren za ambroziju. Hemijskim sredstvima treba da suzbijemo manji broj površina jer akcenat treba da bude stavljen na košenje. Na taj način čuvamo životnu sredinu, biljke i insekte – objasnila je ona.

Ona je naglasla da su ekipe tog zavoda prema programu vršile suzbijanje na 60 hektara i na još 12 hektara preko programa.

– I dalje radimo po pozivu građana i do kraja oktobra ćemo to činiti gde god bude bilo potrebe. Ambrozija dugo nije suzbijana, prošle godine smo krenuli intenzivno, ove godine je obim veći, a zahvaljujući gradonačelniku, plan će biti još širi – rekla je Dragana Despot.

Mirjana Mitorvić, iz Agencije za zaštitu životne sredine, navela je da se gledajući rezultate koncentracije polenovih zrna u okruženju pokazuje napredak, te da je u istom periodu u Osijeku bilo 1.300 polenovih zrna, a u Beogradu 745. Sve akcije, dodala je ona, moraju biti sistematski organizovane duži niz godina.