Povodom Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda, koji se obeležava 15. novembra, MUP je upozorio na zabrinjavajući podatak da je svaka četvrta osoba poginula u saobraćajnim nesrećama u Srbiji mlađa od 30 godina.
U saopštenju na Instagram profilu, Ministarstvo unutrašnjih poslova ukazalo je na značaj odgovornog ponašanja svih učesnika u saobraćaju i zajedničke odgovornosti u sprečavanju tragedija na putevima, posebno imajući u vidu podatak da je svako četvrto lice poginulo u saobraćajnim nezgodama u Srbiji mlađe od 30 godina.
MUP je odao počast svima koji su izgubili živote u saobraćajnim nezgodama i pruža podršku njihovim porodicama i prijateljima, koji se suočavaju sa nenadoknadivim gubitkom, kao i svima koji žive sa posledicama teških povreda. Povrede u saobraćaju predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti dece i mladih, što ovaj problem čini posebno zabrinjavajućim.
- Iza statističkih podataka stoje ljudske sudbine, prekinuti životi i porodice čiji su životi zauvek promenjeni. Saobraćajne nezgode nisu samo događaji na putevima, već tragedije koje ostavljaju trajne posledice na pojedince i čitavo društvo. Bezbednost saobraćaja zahteva odgovornost institucija i svakog pojedinca, poštovanje propisa i svest o rizicima. Jedna neodgovorna odluka za volanom može imati nenadoknadive posledice - naveli su u saopštenju.
Kako navode, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije u Direkciji policije, svakodnevno sprovode pojačane kontrole, dosledno sankcionišu saobraćajne prekršaje i realizuju preventivne aktivnosti, sa ciljem smanjenja broja saobraćajnih nezgoda i zaštite života svih učesnika u saobraćaju.
- Apelujemo na sve vozače, pešake i druge učesnike u saobraćaju da poštuju propise, prilagode brzinu uslovima na putu, ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci i ne koriste mobilne telefone tokom vožnje. Sećanje na žrtve obavezuje nas da učinimo sve kako bismo sprečili nove tragedije. Nijedan život izgubljen na putu nije samo broj u statistici. Iza svakog ostaje porodica koja pamti i tuguje. Naša zajednička odgovornost je da takvih gubitaka bude što manje - zaključili su iz MUP-a.
Vujanić: Ono što vidimo u saobraćaju je odraz kulture Srbije
Kako govori profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Mijan Vujanić, u Srbiji u saobraćaju poginu 72 građanina na milion stanovnika, a evropski prosek je 48, što jasno pokazuje koliko je čovek u našoj zemlji drastično više ugrožen nego prosečan evropski stanovnik
On je za Tanjug istakao da Srbija nije ni najnerazvijenija, niti spada u najrazvijenije zemlje, već je po razvijenosti u proseku, pa bi trebalo da bude u proseku i po bezbednosti saobraćaja - ali nije.
- Saobraćaj je reprezent načina života i ono što vidimo u saobraćaju je odraz kulture Srbije -ocenio je on i dodao da kako se ljudi ponašaju u životu inače, tako se ponašaju i u saobraćaju.
Prema njegovim rečima, naš način kažnjavanja vozača koji prave saobraćajne prekršaje i izazivaju nezgode nije adekvatan, jer kako je naveo novčane kazne, pa još sa popustima ako se brzo plate, nisu prave kazne.
- Za vozača u Srbiji kazna je oduzimanje dozvole i zabrana vožnje. Ja stalno predlažem da ako neko pogreši u saobraćaju, da se kazni tako što će dva ili pet dana da parkira auto u javnoj garaži i da plati. Onda ima štetu jer mora da plati, a drugo, nema auto dva dana - naveo je on.
"Ljudski faktor glavni uzrok nesreća"
Odgovarajući na pitanje zašto se u Srbiji dešava veliki broj saobraćajnih nesreća, rekao je da je glavni faktor ljudski faktor. Istakao je da se zbog greške puta, godišnje dogodi najviše do 10 odsto nezgoda, zbog greške vozila, odnosno otkazivanja vozila, do tri odsto.
- Šta ćemo sa ostalih više od 80 odsto nezgoda koje nisu vezane ni za otkaz vozila ni za grešku puta? Sve ovo ostalo, kad odbijete vozilo koje je zanemarljivo i greške puta, ostaje na čoveku - rekao je Vujanić.
Ocenio je da kod nas, kada je reč o saobraćaju, ljudi potcenjuju opasnost i da se bukvalno radi o odnosu čoveka prema životu, i svom i tuđem.
- To kada recimo za vozača autobusa, kažu da je zaspao, onda kažete, dobro, on je rizikovao svoj život. Ali nije samo svoj, nego još recimo 50 ljudi koliko je bilo u autobusu. To je prva stvar. A drugo, kako da razumete nekog da rizikuje sopstveni život u saobraćaju? Recimo, vozi 200 na sat, ili prođe kroz crveno, ili pod dejstvom alkohola. Kako to da objasnite, sem da ljudi nisu svesni koliko je to opasno - rekao je on.
Zagreb saobaćajna nesreća autobus
Naveo je da ni prekomerna doza alkohola u krvi nije krivac za veliki broj prekršaja i nesreća koliko je to nepažnja i olako doživljavanje vožnje.
Foto: Tanjug/FOTO HINA/ DANIEL KASAP
- Kod nesreća zbog alkohola, obično su teške posledice ali njih nije toliko veliki broj. Recimo, broj prekršajnih prijava zbog alkohola se kreće između 10 i 12 odsto a broj nezgoda gde je uzrok alkohol oko tri odsto. Onih 97 odsto nisu alkoholisani i tu je bukvalno u pitanju nepažnja i olako doživljavanje vožnje, odnosno neprihvatanje da je to opasno i da možete ugroziti i sebe i druge - rekao je on, uz ocenu da je ovo glavni razlog nezgoda.
Koja je najbezbednija zemlja u saobraćaju
Prema njegovim rečima, u svetu je po bezbednosti saobraćaja Japan trenutno na prvom mestu i to zato što su im rigorozne kazne za kršenje saobraćajnih propisa, sami izuzetno bezbedno voze, imaju najbolja vozila i najbolje semafore.
- Oni su to postigli uvažavanjem, oni su ljudi kod kojih se lako mogao dići nivo ophođenja, da se uvažava tuđi život - ocenio je profesor Vujanić.
Autor: S.M.
