Početak zimske sezone, nagle promene vremena, kiša i magla donose dodatne rizike u saobraćaju. Saobraćajna policija apeluje na maksimalan oprez, strogo poštovanje propisa i korišćenje svetloodbojnih materijala.
Sve češće kišne padavine, jutarnji špicevi i smanjena vidljivost ponovo su stavili u fokus bezbednost na srpskim putevima. Usled žurbe i loših vremenskih uslova, pojedini vozači se odlučuju na rizične poteze, poput neprilagođene brzine, opasnih preticanja i nedozvoljene vožnje zaustavnom trakom, upozoravaju nadležni.
Govoreći o aktuelnoj situaciji na terenu, Dejan Stević iz Uprave saobraćajne policije naglašava da zaustavna traka ni u kom slučaju nije prečica za obilaženje kolona i izbegavanje gužvi.
„Zaustavna traka je od izuzetnog značaja za sve one kojima je akutno potrebno – u hitnim slučajevima, a to su vozila hitne pomoći, vatrogasci i policija sa uključenom zvučnom i svetlosnom signalizacijom,“ ističe Stević.
Podsetio je na nedavne tragične slučajeve u kojima su vozači stradali upravo u zaustavnoj traci ili dok su sanirali kvarove na vozilima na auto-putu — od nedavne nesreće na deonici Miloš Veliki u zoni Gornjeg Milanovca, preko Lapova, do Makrološkog brda.
Rigorozne kazne za zloupotrebu zaustavne trake
Policija svakodnevno sprovodi pojačane kontrole na kritičnim deonicama uz pomoć patrola i video-nadzora. Zakonske sankcije za vožnju zaustavnom trakom su oštre:
Novčana kazna: od 20.000 do 40.000 dinara
Kazneni poeni: 6 poena
Zabrana upravljanja vozilom: od 3 do 6 meseci
Zatvorska kazna: do 30 dana (u slučajevima direktnog ugrožavanja kretanja hitnih službi)
Foto: TV Pink Printscreen
Opasnost od magle i iskustva iz regiona
Sa dolaskom hladnijih dana, iznenadna pojava magle postaje jedan od najvećih neprijatelja vozača. Iz Uprave saobraćajne policije podsećaju na katastrofalne lančane sudare izazvane maglom — poput nedavne tragedije u Bugarskoj u kojoj je učestvovalo 86 vozila uz 12 poginulih, kao i domaće tragedije kod Jagodine iz 2018. godine. Poseban problem u takvim situacijama predstavlja radoznalost vozača iz suprotnog smera koji usporavaju da vide šta se dogodilo, čime izazivaju sekundarne lančane sudare.
Alarmantna statistika: Svaki četvrti pešak strada na pešačkom prelazu
Posebnu zabrinutost nadležnih izaziva povećanje broja stradalih pešaka. Od početka godine život je izgubilo 97 pešaka, što je za 11 više nego u istom periodu prethodne godine.
Najugroženija kategorija su osobe starije od 65 godina. Poražavajuće je da se svaki četvrti slučaj stradanja pešaka dogodi na pešačkom prelazu — mestu gde građani imaju prioritet i gde često gube osećaj opreza, oslanjajući se isključivo na to da će vozač stati.
Foto: TV Pink Printscreen
Ključni saveti za pešake i vozače: Nema mobilnih telefona tokom vožnje i prelaska ulice: Distrakcija ekrana i razgovora drastično smanjuje vreme reakcije.
Uočljivost u noćnim uslovima: Nošenje tamne odeće po mraku i magli drastično smanjuje šanse da vas vozač uoči na vreme. Korišćenje svetloodbojnih prsluka ili reflektujućih traka povećava uočljivost pešaka sa neosvetljenih 50 metara na čak 150 do 200 metara.
Izbegavanje kapuljača i slušalica: Zimističke kapuljače značajno sužavaju periferni vid, dok slušalice blokiraju čulo sluha — što je izuzetno opasno u eri tihih električnih automobila.
Kontakt očima: Pre stupanja na kolovoz, pešak mora uspostaviti jasan vizuelni kontakt sa vozačem kako bi bio siguran da je uočen.
Apel policije je jasan: uz poštovanje saobraćajnih propisa, brzine prilagođene uslovima na putu i dodatnu dozu opreza, svaka tragedija na drumu može biti sprečena.
