Mitrovdan u mnogim domovima okuplja porodicu i prijatelje za slavskom trpezom. Ipak, pripreme često prate umor, nervoza i briga da li će sve biti spremno na vreme, a gosti zadovoljni. Sveštenik Aleksandar Praščević podseća da u toj žurbi lako možemo da izgubimo iz vida pravi smisao slave.
Sveštenik Aleksandar Praščević objašnjava šta Mitrovdan predstavlja, kako se obeležava krsna slava, šta je zaista važno i u kojoj meri su narodni običaji u skladu sa crkvenim učenjem.
Mitrovdan je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju Solunskom. Kako objašnjava otac Aleksandar, potekao je iz hrišćanske porodice i otvoreno svedočio veru u vreme progona hrišćana, uprkos visokom vojnom položaju i privilegijama koje je uživao.
– Sveti Dimitrije bio je visoko rangiran oficir, čovek koji je uživao ugled, poštovanje i određene privilegije u vremenu kada je bilo veoma teško biti hrišćanin. Mogao je da se krije, da bude tajni hrišćanin i da kaže: "Ja verujem u Boga i to je meni dovoljno." Ali nije. On je svedočio Hrista svojim životom i širio reč Jevanđelja, jer je želeo da što više ljudi poveruje u Hrista. To je dokaz uzvišene žrtve ljubavi prema Bogu i prema bližnjem – objašnjava otac Aleksandar.
Sveti Dimitrije mučenički je postradao jer nije želeo da se odrekne vere, a otac Aleksandar ističe da upravo u njegovoj istrajnosti treba tražiti poruku praznika.
– Nije želeo da se odrekne Hrista, odnosno svedočenja ljubavi prema Bogu i ljudima. To je ono što iz života velikih svetitelja treba da naučimo – naglašava.
"Zagrli suprugu i reci joj: Srećo moja, sve će biti dobro"
Pripreme za krsnu slavu u mnogim domovima počinju danima unapred, a najveći deo obaveza često preuzimaju domaćice, trudeći se da hrana, doček gostiju i svaki detalj budu kako treba. Otac Aleksandar ističe da tu posvećenost treba ceniti, ali podseća da bogata trpeza ne sme da bude važnija od porodičnog mira.
– To je neka ustaljena uloga domaćice, da sve bude što lepše pripremljeno, da bude što više svega, da ljudi budu zadovoljni dočekom, hranom i pićem. To je zaista nešto lepo i treba ceniti tu žrtvu domaćice. Ali tu je velika uloga domaćina, da ne bude nervozan, ljut i opterećen očekivanjima. Ako vidi da mu je supruga zabrinuta, koliko je samo važno da je zagrli i kaže joj: "Srećo moja, sve će biti dobro, sve će biti lepo" – poručuje.
Posebno ga, kaže, pogađa kada čuje da su umesto radosti i zajedništva dan slave obeležili svađa i međusobna prebacivanja.
– Kao parohijski sveštenik toliko puta sam video da ljudi slave slavu, a onda me pozovu i kažu: "Oče Aleksandre, mi smo se posvađali na dan slave." Prisutna je nervoza, briga, pa počne: "Trebalo je ovo, zašto nisi uradio ono, zašto nisi uspela?" A šta je zapravo najpotrebnije? Zagrli je, reci joj da je sve lepo i pitaj kako možeš da pomogneš. Koliko često radost slave bude poremećena brigom domaćina ili domaćice. Oslobodimo se toga, budimo jedni za druge – poručuje otac Aleksandar.
Narodni običaji i crkveno učenje nisu isto
Za Mitrovdan se vezuju brojni narodni običaji i verovanja, među kojima su i zabrane obavljanja pojedinih kućnih poslova. Otac Aleksandar podseća da običaje nasleđene od predaka treba razlikovati od crkvenog učenja, ali ističe da ih ne treba sve unapred odbacivati.
– Postoji bezbroj običaja. Neki imaju korene u vremenima koja su bila čak i nehrišćanska, ali su kasnije dobili hrišćanski karakter. Nisam neko ko želi da kritikuje običaje, jer su u nekim krajevima upravo oni doprineli tome da vera ostane prisutna među ljudima. Ako uzmemo u obzir teške istorijske okolnosti i vekove kada je bilo teško svedočiti hrišćanstvo, običaji su bili veza između pokolenja. Kroz njih smo čuvali svest o tome ko smo – objašnjava.
Važno je, kaže, razumeti smisao običaja koje poštujemo, kako se obeležavanje praznika ne bi svelo na strah da ćemo prekršiti neku zabranu.
– U svemu treba tražiti ono što je lepo, dobro, plemenito, poučno i korisno, ali korisno iz jevanđeljske perspektive. Treba razlikovati takve običaje od onih koji mogu biti duhovno štetni – ističe.
Otac Aleksandar podseća porodice koje slave Mitrovdan da pripreme za doček gostiju ne bi smele da potisnu duhovni smisao praznika. Odlazak na liturgiju, zajednička molitva i osvećenje slavskog kolača, žita i vina, ističe, treba da budu na prvom mestu.
– Kada je u pitanju krsna slava, za svaku porodicu na prvom mestu je sveta liturgija. Ako porodica može da posti i da se zajedno pričesti, to je veoma važno. Zatim osvećenje slavskog kolača, žita i vina. To je prioritet, to je na prvom mestu. Zajednička molitva. A trpeza dolazi kao prilika da se sastanemo, da taj susret bude u slavu Božiju i svetitelja kojeg proslavljamo – objašnjava.
Vrednost slave, naglašava, ne meri se količinom hrane, već ljubavlju i zajedništvom koje porodica deli sa svojim gostima.
– Trpeza je deljenje ljubavi. To je prilika da se podsetimo na život i žrtvu svetitelja kojem se molimo da bude naš nebeski pokrovitelj i zaštitnik porodice. Ta trpeza treba da bude duhovno bogata. Neka na njoj bude i samo kora hleba, ali ako ima takav cilj, onda nema mesta za teške i loše razgovore. To je sabranje u ljubavi, a kada je sabranje u ljubavi, onda je i u radosti – poručuje otac Aleksandar.
Autor: D.B.
