Prema podacima komesarijata, u operaciji "Oluja" 1995. godine iz svojih domova proterano je više od 200.000 krajiških Srba, a život je izgubilo ili se vodi kao nestalo više od 2.000 ljudi.

Kako navode, sećanje na desetine kilometara dugu kolonu onih koji su u Srbiju stigli preko Bosne i Hercegovine i danas svedoči o jednom od najmasovnijih egzodusa u ovom podneblju.

Od početka ratova na prostorima SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo 610.000 Srba iz Hrvatske i BiH, od kojih danas status izbeglice ima još njih oko 18.000 iz Hrvatske.

Iz Komesarijata ističu da iako je prošlo više od dve decenije, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata, a Hrvatska će 5. avgust slaviti kao dan pobede, dok će Srbi paliti sveće oplakujući žrtve i tugujući za izgubljenim domovima.

- Uprkos pomacima ostvarenim kroz proces regionalne saradnje i sprovođenje Regionalnog stambenog programa i dalje su aktuelna nerešena pitanja dospelih a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava, kao i povrata oduzetog poljoprivrednog zemljišta - navodi se u saopštenju.

Iz Komesarijata navode da ih posebno zabrinjava, izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma.

- Iz ovakvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Republici Srbiji, jer je proces povratka skoro zaustavljen. Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad u značajnijem broju ni ne desi, stvarajući atmosferu koja vraća region u devedesete - ocenjeno je u saopštenju.

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije se zahvaljuje međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji Evropske unije u Srbiji na svim uloženim sredstvima za rešavanje stambenih potreba izbeglica, ali napominjemo da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju.

Kako je navedeno, Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, kao i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema.

- U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice. Republika Srbija je spremna na saradnju i nastaviće da ispunjava sve svoje obaveze - piše u saopštenju.