Rak debelog creva je u porastu kod ljudi mlađih od 50 godina, a naučnici veruju da se ova bolest može suštinski razlikovati kod ovih mlađih pojedinaca.
Stope raka debelog creva rastu kod ljudi mlađih od 50 godina još od sredine devedesetih godina prošlog veka. Ovi oblici raka koji se javljaju u ranoj životnoj dobi obično su agresivniji i otporniji na lečenje u poređenju sa rakom kod starijih odraslih osoba, a sada naučnici možda znaju i zašto.
Novo istraživanje objavljeno u četvrtak, 29. oktobra 2026. godine u časopisu Nature Medicine uporedilo je tumore debelog creva ljudi starosti između 29 i preko 90 godina, čime su otkrivene ključne razlike između mladih i starih pacijenata.
- Ovi novi nalazi zauzvrat mogu pomoći naučnicima da otkriju nove načine za borbu protiv raka debelog creva kod mladih ljudi, izjavila je koautorka studije Ana Anderson (Ana Anderson), profesorka neurologije na Medicinskom fakultetu u Harvardu i redovni član Instituta za imunologiju i zapaljenja "Džin Lej" (Gene Lay) pri bolnici "Brigham and Women’s Hospital":
- Verujem da je naša studija u suštini prekretnica u ovoj oblasti. Zato što smo do sada imali više pitanja nego odgovora.
Mnogo je pitanja u vezi sa ranim rakom debelog creva, s obzirom na to da je ova bolest u porastu kod ljudi mlađih od 50 godina iako opada u starijoj populaciji.
Rak debelog creva je sada vodeći uzrok smrti od raka u SAD-u za osobe mlađe od 50 godina, a brojke rastu čak i među decom i adolescentima.
Pored pitanja o tome šta pokreće ovaj porast slučajeva, još jedna misterija bila je zašto je ova bolest toliko smrtonosna kod mladih ljudi.
- Klinički podaci sugerišu da je bolest kod mlađih pacijenata generalno agresivnija. Pacijenti, iako su, inače, veoma zdravi, ne podnose lečenje dobro - rekla je Anderson za Live Science.
Razlog zašto je rak debelog creva često agresivan kod mlađih pacijenata do sada nije bio jasan.
Da bi istražili tu misteriju, Anderson je sarađivala sa dr Kimi Ng (Kimmie Ng), onkološkinjom sa Instituta za rak „Dana-Farber“, i dr Ramnikom Ksavijerom (Ramnik Xavier), gastroenterologom sa Instituta „Broad“ i institucije „Mass General Brigham“.
Studija na zamrznutom i sačuvanom tkivu tumora
Oni su koristili metodu analize RNA u ćelijama koja im je omogućila da rade sa zamrznutim i sačuvanim tkivom tumora. RNA, rođaka DNK, odražava gene koji su aktivni u ćelijama.
Tim je ukupno analizirao 189 tumora: 54 od pacijenata mlađih od 50 godina i 135 od pacijenata starijih od 50 godina.
Sa toliko uzoraka, istraživači su mogli da posmatraju postepene razlike vezane za svaku starosnu grupu, umesto da samo upoređuju tumore između mlađe i starije grupe u celini. To im je omogućilo da uoče suptilne razlike, navela je Anderson.
Jedinjenje koje potiskuje imuni sistem
Za početak, mlađi ljudi su imali veći udeo ćelija vezivnog tkiva u svojim tumorima nego malignih ćelija raka. Taj obrazac je bio obrnut kod starijih pacijenata. Imati manji udeo malignih ćelija možda zvuči dobro, ali vezivno tkivo u tumorima može da luči jedinjenje koje potiskuju imunski sistem, objasnila je Anderson.
To pomaže da se tumor zaštiti od imunskih ćelija koje bi inače mogle da ciljaju njegove ćelije radi uništavanja.
Ove ćelije vezivnog tkiva takođe mogu fizički da blokiraju hemoterapijske lekove da dopru do kancerogenih ćelija. Istraživači sugerišu da bi ovo mogao biti jedan od razloga zašto se rak kod mlađih pacijenata opire lečenju.
Ćelije raka kod mlađih lakše putuju kroz telo
Na osnovu obrazaca genske aktivnosti u tumorima, istraživači sumnjaju da ćelije raka kod mlađih pacijenata takođe pokazuju jasnu aktivnost u vezi sa ćelijskom komunikacijom.
To može pomoći ćelijama da lakše putuju kroz telo nego ćelije raka kod starijih pacijenata. Kod drugih oblika raka, ova vrsta genske aktivnosti povezana je sa agresivnijim tumorima i većom šansom da se bolest proširi, odnosno metastazira, istakla je Anderson.
Intrigantna misterija
Rezultati studije su takođe otkrili intrigantnu misteriju: prisustvo mnoštva dugačkih nekodirajućih RNA molekula.
Ovi lanci RNA sadrže više od 200 gradivnih blokova, koji se nazivaju nukleotidima, a koji ne pružaju instrukcije za izgradnju proteina. Kodirajuća RNA se, suprotno tome, prenosi do fabrika za izgradnju proteina u ćelijama kako bi se koristila kao nacrt.
Naučnici ne znaju šta veći deo ove dugačke nekodirajuće RNA radi u telu, niti razumemju šta ona tačno radi u samim tumorima. Međutim, nadaju se da će to saznati.
Anderson i njen tim već rade na manipulisanju RNA koju su pronašli unutar ćelija raka u Petrijevoj šolji. Vremenom, ova linija istraživanja mogla bi da pruži još jedan deo slagalice, pomažući naučnicima da shvate zašto je rak debelog creva toliko agresivan kod mladih ljudi.
- Ovo je nova avenija za istraživanje ove bolesti o kojoj ranije nismo imali pojma - zaključila je Anderson.
Autor: D.B.
