Ponekad dan ne promeni veliki događaj, već neko ko je zastao. Čovek koji je pridržao vrata kada su nam ruke bile pune, neko ko je primetio da ćutimo i pitao da li smo dobro, poziv koji nije morao da se desi, pomoć koju nismo tražili ili reč izgovorena baš onda kada nam je bila potrebna.
Mali gestovi često traju svega nekoliko sekundi, ali njihov značaj ne merimo vremenom. Za osobu koja ih čini možda su sasvim prirodni, a za onu drugu mogu biti trenutak u kojem je osetila da nije nevidljiva, da neko obraća pažnju i da nije sama u onome kroz šta prolazi.
Upravo zato mali postupak može promeniti odnos među ljudima, a sve počinje od odluke: da li ćemo proći ili zastati, prećutati ili pitati, okrenuti se ili pružiti ruku? Najbolje odluke često ne donosimo automatski, već tek kada na trenutak izađemo iz sopstvene žurbe, pogledamo malo dublje u sebe i prepoznamo kako želimo da postupimo prema čoveku koji je pred nama.
Foto: Pixabay.com
Kada tu odluku pretvorimo u postupak, između dvoje ljudi može nastati trenutak sklada, možda samo kroz pogled zahvalnosti, olakšanje, kratak osmeh ili nekoliko reči. Susret prođe, ali trag tog sklada može da ostane u čoveku mnogo duže.
Svi znamo da prvi utisak o drugom čoveku može da nas zavara i da je ponekad potrebno pogledati malo dublje da bismo ga zaista razumeli. Priroda nas na drugi način podseća na isto: ono što vidimo nije uvek cela priča.
Voda koju držimo u čaši ima svoje poreklo i prirodno okruženje koje ne možemo da vidimo na prvi pogled. U Banji Vrujci, na dubini od 605 metara, nalazi se voda u prirodno zaštićenom arteškom sistemu iz kojeg dolazi VODAVODA.
Foto: Pixabay.com
Dubina sama po sebi ne govori sve o vodi, ali govori nešto važno o njenom poreklu.
A iz naše dubine ponekad nastane sasvim mala odluka ona zbog koje smo zastali umesto da prođemo. Nekome upravo taj mali gest može značiti mnogo i može dovesti do trenutka sklada između dvoje ljudi.
VODAVODA
IZ DUBINE. IZVOR SKLADA.
Autor: D.B.
