Čekaonice pune, deca izostaju iz škola i vrtića, a građani se žale na iste simptome – kašalj, curenje nosa, bol u grlu, temperaturu i izraženu malaksalost. Respiratorne infekcije ponovo su u porastu, a stručnjaci upozoravaju da sa hladnijim danima možemo očekivati još više obolelih.
Ako vam se čini da je poslednjih dana gotovo svako oko vas bolestan – niste jedini.
Na svakom koraku čuju se priče o temperaturi, kašlju, zapušenom nosu i glavobolji, dok se roditelji sve češće susreću sa situacijom da im deca zbog bolesti ostaju kod kuće.
Foto: Pixabay.com
Promena vremena, nagle oscilacije temperature i sve više vremena provedenog u zatvorenim prostorijama pogoduju širenju respiratornih infekcija. Međutim, stručnjaci upozoravaju da nije svaki kašalj – grip.
GRIP NIJE JEDINI VIRUS KOJI HARA
Prehlade, različite virusne infekcije i grip mogu imati veoma slične simptome, zbog čega građani često ne mogu sami da procene šta ih je tačno „sastavilo“.
Najčešće tegobe su zapušen ili curav nos, kijanje, bol i grebanje u grlu, kašalj, glavobolja, povišena temperatura i malaksalost.
Kod gripa simptomi često nastupaju naglo, uz visoku temperaturu, izraženu iscrpljenost, bolove u mišićima i zglobovima i suv kašalj.
„BATUT“ PRATI SITUACIJU
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, respiratorne infekcije i oboljenja slična gripu registrovana su širom zemlje.
U jednoj od poslednjih izveštajnih nedelja prethodne sezone registrovano je 4.441 oboljenje slično gripu, dok je kroz sentinel nadzor zabeleženo 9.740 akutnih respiratornih infekcija.
Važno je, međutim, napraviti razliku – oboljenje slično gripu nije isto što i laboratorijski potvrđen grip. Upravo zbog toga broj ljudi sa respiratornim simptomima ne može jednostavno da se predstavi kao broj obolelih od gripa.
VREME „KRIVO“ ZA SVE?
Iako hladno vreme samo po sebi ne izaziva virusnu infekciju, vremenske prilike mogu da utiču na njeno širenje.
Kada temperature naglo padnu, ljudi više borave u zatvorenim i slabije provetrenim prostorijama. U školama, vrtićima, kancelarijama i javnom prevozu veliki broj ljudi svakodnevno dolazi u blizak kontakt, što olakšava prenos respiratornih virusa.
Zbog toga promena vremena može da bude jedan od faktora koji doprinose većem broju infekcija, ali virus je taj koji izaziva bolest, a ne hladnoća sama po sebi.
DECA POSEBNO NA UDARU
Najmlađi su među grupama kod kojih se respiratorne infekcije veoma lako šire. Jedno dete u kolektivu može infekciju preneti na drugu decu, a zatim i na roditelje i ostale članove porodice.
Zato se u periodima pojačanih respiratornih infekcija posebno savetuje oprez u vrtićima i školama, kao i ostanak kod kuće kada dete ima temperaturu ili izražene simptome bolesti.
Respiratorni virusi su ponovo među nama, a sa dolaskom hladnijih dana građani mogu očekivati još jedan period pojačanih infekcija.
Autor: D.B.
