Kada pomislite da vam je težak dan i da su problemi oko vas preveliki, setite se ljudi koji su za svoje ideale i veru davali i posljednji dah.
Danas, dok obavljate svoje svakodnevne poslove, zastanite na tren i proverite šta nam donosi 2. oktobar – dan kada crkva i vernici čuvaju spomen na tri neverovatna čoveka čija je hrabrost prevazišla granice ljudske izdržljivosti.
Priča koja sledi vodi nas daleko u prošlost, u kraj 3. veka, u vreme kada su Rimskim carstvom vladali surovi zakoni, a car Prob zahtevao pokornost paganskim božanstvima.
Kad praznik i ludovanje pokažu pravo lice
Dok su stanovnici antičkog grada u Maloj Aziji slavili praznik u čast boga Apolona uz pesmu, igru i prinošenje žrtava, dvojica neznanaca, Trofim i Savatije, nemo su posmatrali tu opštu zaslepljenost. Duboko potreseni, počeli su da se mole Bogu da otvori oči zalutalim dušama.
Naravno, u gradu gde su svi morali da slave iste idole, njihovo drugačije ponašanje brzo je zapalo za oko. Lokalni upravnik Atik Ilidor odmah ih je dao u okove.
Krvavi put u gvozdenim čizmama
Kada su ga predali sudu, Trofim je ponosno izjavio da je hrišćanin i da je spreman na svaku žrtvu. Usledile su stravične muke: tukli su ga dok se zemlja nije natopila krvlju, kidali mu meso gvozdenim noktima sve do kostiju, ali njegov duh niko nije mogao da slomi.
Pošto se nije pokolebao, rešili su da ga pošalju u Frigiju, kod zloglasnog mučitelja Dionisija. Da put ne bi bio lak, na noge su mu obukli gvozdene čizme sa oštrim ekserima iznutra. Trofim je tri dana pešačio dok su vojnici jahali pored njega, a svaki njegov korak bio je nova rana i nova krv na drumu.
U isto vreme, njegov sapatnik Savatije prošao je još strašniju golgotu. Na pitanje sudije koje mu je zvanje, hrabro je odgovorio: „Moje dostojanstvo, domovina i bogatstvo jeste Hristos!“ Razjareni mučitelji su ga tukli i strugali gvozdenim noktima sve dok mu celo telo nije stradalo, a on je tu, na stubu, predao svoju dušu.
Tajni senator koji je sve izgubio iz ljubavi prema veri
Dok je Trofim trpeo strašna mučenja u tamnici, u tajnosti ga je obilazio ugledni senator Dorimedont. Prikrivajući svoju veru iz straha, ovaj plemić je krišom dolazio, mio mu rane i donosio čiste zavoje.
Ipak, istina se nije mogla dugo skrivati. Kada je odbio da slavi paganske praznike, našao se pred istim mučiteljem. Na pretnje i nagovore da se odrekne hrišćanizma, odgovorio je prezrivo, odbacujući svu zemaljsku slavu i bogatstvo. Usledila su nova zverska mučenja – pečenje rebra usijanim gvozdenim kolcima i deranje lica. On je sve to podnosio s osmehom na usnama, rugajući se paganskim idolima.
Zveri koje su postale pitke kao jagnjad
Kada su mučitelji shvatili da ova gvozdena volja ne može biti slomljena običnim bolom, rešili su da ih bace pred izgladnele zveri na javnom gledalištu pred mnoštvom naroda.
I tu se dogodilo čudo o kojem se i danas priča. Prva je puštena razjarena medvedica, ali kada im se približila, postala je potpuno pitka i počela da im mirno prilazi. Upravnik je zatim pustio risa, pa lava, ali su se sve zveri ponašale kao pitke domaću životinje, odbijajući da ih povrede. Besni sudija je pretio čuvarima zverinjaka, a kada je jedan od njih pokušao da natera lava da napadne mučenike, lav je skočio i rastrgao samog stražara.
Videvši to, okupljeni narod je zanemeo, shvatisši svu silu nebesku, ali je okrutni sudija ostao slep pred čudom i naredio da mučenicima odmah odseku glave mačem.
Tako su ovi hrabri ljudi završili svoje zemaljske muke, ostavivši iza sebe primer vere koja se ne kupuje i ne prodaje ni za kakvo blago ovog sveta.
Autor: Iva Besarabić
